fenomeni

Kandirani insekti

Očekuje se da će 2050. godine s obzirom na broj stanovnika biti potrebno 60 odsto više hrane nego danas. Šta je hrana budućnosti?

Pijaca u Kambodži, Foto: Wikimedia

 

Tekst: Jasna Žugić

Na ulicama mnogih kineskih gradova  možete da kupite jestive insekte sprepmljene na različiti načine – kao kandirane poslastice ili glavno jelo. Postoji čak i brašno od insekata koje se koristi kao zamena za obično. Pre nego što počnete da zamišljate kako je jedenje insekata gadno i kako ih nikada ne biste ni pipnuli, treba imati u vidu da mnoge studije pokazuju da bi upravo insekti trebalo da budu hrana budućnosti, i to ne toliko daleke.

Do 2050. godine na Zemlji će biti oko 9,3 milijardi ljudi pa će biti potrebna nova rešenja u vezi sa ishranom, korišćenjem vode i energetskih resursa, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija. Prema njihovim procenama, 2050. godine će za toliku populaciju biti potrebno proizvesti 13,5 milijardi tona hrane godišnje, što je za 60 odsto više nego danas. To će biti moguće uz nekoliko scenarija – ako zamenimo meso za insekte, alge i delove kukuruza koji su bogati proteinima i ako jedemo meso nastalo u laboratorijama i genetski modifikovanu hranu, navodi se u časopisu New Scientist.

Insekti, a ponajviše cvrčci, gusenice i svilene bube, hrana su budućnosti i postoje mnogi razlozi zašto je dobro jesti insekte – zdravi su jer sadrže mnogo proteina i dobrih masti, a bogati su kalcijumom, gvožđem i cinkom. Insekti emituju mnogo manje gasova koji proizvode efekat staklene bašte u odnosu na stoku (na primer, metan proizvode samo neke grupe insekata, poput termita i bubašvaba), kao i mnogo manje amonijaka u odnosu na svinje. Za gajenje insekata nije neophodno zemljište i mnogo su efikasniji u prevođenju hrane u proteine. Cvrčcima je potrebno 12 puta manje hrane nego govedima, četiri puta manje nego ovcama i upola manje nego svinjama i pilićima kako bi proizveli istu količinu proteina.

Uprkos tome, insekti još uvek nisu postali primarna hrana, a nekoliko istraživača postavilo je pitanje kako na insekte kao hranu gledaju stanovnici zapadnih zemalja. Došli su do zaključka da većina ljudi iz Evrope i Severne Amerike na insekte kao hranu gleda sa gađenjem, ali i da tu praksu povezuje sa primitivnim ponašanjem. Osećanje gađenja teško je promeniti, ali je ipak moguće uz edukaciju i direktan kontakt. Zato se organizuju ”Banketi buba”, odnosno edukativna predavanja uz degustaciju insekata, kako bi predrasude ljudi bile poljuljane. Ta okupljanja se spominju i u izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu jer se pokazalo da umnogome doprinose smanjenju osećanja gađenja prema insektima kao hrani.

U istom izveštaju piše i da kultura, pod uticajem životne sredine, istorije, strukture zajednice, ljudskog ponašanja, mobilnosti i političko-ekonomskog sistema, definiše pravila o tome šta je jestivo a šta nije. Ukratko, prihvatanje ili odbacivanje insekata jeste pitanje kulture, a to znači da može biti i promenjeno.

Foto: Wikimedia

 

Burger iz laboratorije

U budućnosti će biti potrebno promeniti i poreklo hrane. Na Univerzitetu tehnologije u Ajndhovenu, u Holandiji, meso se proizvodi u laboratoriji. Istraživanje Harolda Marloua i njegovih saradnika iz 2009. godine pokazalo je da se za ishranu mesom koristi skoro tri puta više vode, 2,5 puta više energije, 13 puta više đubriva i 1,4 puta više pesticida u odnosu na ishranu bez mesa. Upravo je zato nastala ideja da se meso proizvodi u laboratoriji kako bi se smanjili troškovi i zagađivanje okoline ali i kako bi se sačuvali resursi poput vode.

Ideja o ”uzgajanju” mesa u laboratoriji postoji već decenijama. I Vinston Čerčil je 1931. godine rekao da ćemo ”pobeći od apsurdnosti da uzgajamo celo pile kako bismo pojeli krilce ili grdui, tako što ćemo te delove razvijati samostalno u odgovarajućim aparatima”. Prvi burger nastao u laboratoriji došao je 2013. godine iz Holandije sa Univerziteta u Mastrihtu. 

Prema podacima portala Food Safety News, od 2013. godine do sada oko 30 laboratorija je objavilo da se bavi istraživanjem u ovoj oblasti. I pored toga, laboratorijsko meso još uvek nije na rafovima prodavnica. Najveći problem je što proizvodnja još uvek nije jeftina (istraživanje koje je iznedrilo prvi burger koštalo je skoro 300.000 evra), a nekoliko laboratorija, startapa i kompanija objavilo je da su napravili meso sa odgovarajućom teksturom koje ima ukus piletine, pačetine, svinjetine, govedine ili ribe. 

Izazovi sa kojima se te organizacije susreću jesu pronalaženje odgovarajuće mešavine izvora hrane kako bi se mišićne ćelije množile i tkivo razvijalo. Ta mešavina treba da bude jeftina, ali i lišena životinjskog porekla i alergena.

Foto: Pixabay

 

IT na njivi 

Informacione tehnologije ušle su i u oblast ratarstva – sve više podataka o lokaciji parcela, količini vode, zamljištu i slično prikuplja se kako bi poljoprivrednici saznali šta da rade i u kom trenutku kako bi dobili najbolje prinose. Među vodećim institucijama u toj oblasti u regionu jeste BioSense institut u Novom Sadu čiji je tim naučnika u Sjedinjenim Američkim Državama osvojio prvu nagradu na Syngenta takmičenju. 

Zadatak im je bio da obrade ogromne količine podataka o vremenskim prilikama, karakteristikama zemljišta (pH vrednost, količina gline…) i prinosu blizu dve stotine sorti soje kako bi odgovorili na pitanje koju sortu soje treba sejati na određenoj njivi kako bi se povećao prinos i smanjio potencijalni rizik koji se javlja usled nepredviđenih vremenskih uslova.

”Znanje iz domena poljoprivrede iscrpljeno je i budućnost je u primeni IT-a. Specijalne kamere vide ono što ljudsko oko ne vidi. Dronovima, satelitima i senzorima možemo da posmatramo ogromna prostranstva, a na kraju se sve svodi na primenu big data analitike (analitike podataka) koja nam daje mogućnost da zaključimo koje odluke treba doneti na terenu kako bi se optimizovala proizvodnja”, kaže vođa tima doktorand Oskar Marko.

Njihov pristup uspeo je da poboljša prinos na njivama između pet i deset odsto i to samo biranjem određene sorte soje koja bi bila optimalna za određeno područje.

FENOMENI

Zašto je nebo plavo? Zbog čega lišće postaje žuto u jesen? Gde nastaje sneg, a gde Sunčeve oluje dodiruju Zemlju? Nauka sa lakoćom objašnjava svakodnevicu – potrebno je samo da se zapitate.

Istražite tekstove iz rubrike FENOMENI.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs