Метахроника

Канал Потемкин

Ко је заправо победио на Светском првенству у Бразилу? Како уопште да разликујемо стварно од нестварног?

Текст: Слободан Бубњевић

Нови првак света у фудбалу је Аргентина. Након узбудљивих 120 минута утакмице на стадиону Марио Фиљо, познатом као Маракана, у Рио де Женеиру у Бразилу, у завршници двадесетог по реду Светског првенства у фудбалу, репрезентација Аргентине савладала је Немачку резултатом 1:0.

Хм, пре ће бити да је обрнуто – Немачка је овим истим резултатом, голом који је постигла у последњих десет минута игре, победила Аргентину. И тако по четврти пут освојила титулу првака света.

Ко је заправо победио на Светском првенству у Бразилу?

У некој другој стварности, победник овогодишњег Мундијала је репрезентација – Северне Кореје. Мада се ова азијска држава којом деспотски влада Ким Џонг Ун, није ни квалификовала за Светско првенство, нити је на њему учествовала, на Јутјуб каналу Korean News Backup појавио се снимак телевизијског извештаја о изванредним успесима севернокорејске репрезентације у Бразилу.

Снимак приказује водитељку државне телевизије како уз одушевљење објављује да се Северна Кореја пласирала у завршницу такмичења након серије победа – против Јапана 7:0, САД 4:0 и Кине 2:0. У извештају се виде снимци стадиона из ваздуха и други призори са Светског првенства који су паралелно монтирани уз снимке репрезентације Северне Кореје са ранијих утакмица.

Будући да је познато како се спортски догађаји у овој земљи не преносе директно и да се о њима селективно извештава, да је Северна Кореја већ прибегавала стварању сличне илузије кад је плаћала кинеске глумце да као Севернокореанци седе на трибинама у Јужној Африци, као и да је државна телевизија у једној ранијој прилици објавила како је Ким Џонг Ун „најбољи голфер на свету“, много људи је поверовало да је Северна Кореја направила фудбалско Потемкиново село и да заиста лаже своје грађане о наступу и успесима репрезентације у Бразилу.

У току два дана, уочи финала Светског првенства, снимак је погледало више од 2 милиона људи, а бројни портали су објавили причу како идеолошки острашћена државна телевизија Северне Кореје  фалсификује стварност до крајњих граница.

Међутим, испоставило се да је сам видео на поменутом Јутјуб каналу – фалсификат.  Глас водитељке није сихронизован са снимком, а монтажа је очигледно послужила да покаже злоћудност режима Северне Кореје, који своје грађане систематски одржава у виртуелној стварности. То, наравно, не умањује ни неумесност овог Јутјуб фалсификата.

Да ли је и наша „стварност“ фалсификат?

Режим у Северној Кореји, као и његови противници, нису усамљени у оваквим покушајима „изградње“ Потемкинових села. Но, да ли се то односи само на недемократске режиме? Шта ако је и наша „стварност“ само медијска манипулација? Како уопште да разликујемо стварно од нестварног?

Показало се да у случају фалсификованог фалсификата из Бразила, како због језика који је већини Европљана сасвим стран, тако и због потпуне затворености Северне Кореје, није сасвим једноставно установити шта поводом првенства у Бразилу заиста извештава тамошња државна телевизија. Тек један траг – несихронизација гласа и покрета водитељке указује да је снимак двоструко лажан.

Обиље је историјских примера стварања привида друге стварности. Нека Потемкинова села нису само медијска, него и буквална. Познат је пример лажног села Кијонг Донг које је Северна Кореја подигла у близини јужнокорејске границе како би створила илузију да је живот у овој држави испуњен срећом и благостањем.

Најдрастичнији пример ове врсте је свакако концентрациони логор Терезијенштадт, који су нацисти током Другог светског рата називали „Рајски гето“ и представницима Црвеног крста представљали као удобни, хумани смештај за Јевреје, који су касније спровођени у Аушвиц Биркенау и убијани у гасним коморама.

Потемкинова села свој назив носе по руском аристократи, војсковођи и државнику Григорију Потемкину (1739 -1791). Као љубимац, сарадник, а у једном делу живота и љубавник руске царице Катарине Велике, Потемкин је био гувернер Нове Русије, како су називане области на југу царства освојене средином XVIII века.  Велики део ове територије био је ненастањен или опустошен у рату са Турском.

Током царичиног обиласка ових области, она је са страним посланицима пловила реком Дњепар. Како би приказао да је Нова Русија земља благостања, Потемкин је наводно уз обалу реке правио кулисе села, а његови људи су обучени у сељаке радили, играли и клицали царици. Током ноћи, док је царичин брод био укотвљен, Потемкин је селио кулисе и сељаке низводно, на нову локацију.

Шта ако је читав свет Потемкиново село, варка наших чула и мисли?

Ова позната прича о лажним селима постала је опште место, а сам појам Потемкиново село ушао је не само у културу, него и у правне и друге науке. Назив Потемкинова шума се на пример користи у саобраћају и означава ред стабала која су посађена уз пут. Међутим, модерни историчари указују да је и оригинална прича о Потемкиновим селима претерана и да је највероватније руски велможа само подстицао сељаке да приђу ближе води како би били виђени.

Занимљиво је како је Потемкиново име обележило нестварно и на друге начине. Један обрт дала је сама историјска стварност – по руском државнику названа је крајем 19. века оклопњача Потемкин, једно од најмоћнијих пловила руске царске морнарице на коме је избила побуна 1905. године. О овом догађају ће 1925. генијални совјетски режисер Сергеј Ајзенштајн снимити филм “Оклопњача Потемкин” који се сматра једним од најутицајнијих пропагадних филмова свих времена и уноси нови приступ монтажи.

Са друге стране, узбудљива идеја о томе да је читав свет Потемкиново село заправо је древна – може се тражити и у чувеној „алегорији пећине“ античког филозофа Платона. Модерни филозофи ће преиспитивање проблема стварности и њене симулације ипак радије започети са Декартом, док је у лаичкој јавности најпознатије преиспитивање ове теме дао француски филозоф Жан Бродијар, у популарној књизи „Симулација и симулакрум“.

Питање да ли је стварност само фалсификат честа је филмска тема, а један од познатијих примера је „Труманов шоу“ Питера Вира. Но, на филму су ову тему најозбиљније обрадила браћа Вашовски у култном СФ остварењу „Матрикс“. Питање да ли живимо у Матриксу, Потемкиновом селу наших чула, као и да ли је цео Универзум само рачунарска симулација, заинтригирало је и физичаре – један број истраживача покушава да упореди нека ограничења у квантном свету на сличан начин на који “несихронизованост” Јутјуб снимка открива да је реч о подвали.

На крају, увек можемо само да замислимо како је нека друга стварност стварнија од наше. У једној од њих Северна Кореја је можда и освојила Мундијал у Бразилу. „Вољени вођа“ Ким  Џонг Ун је из свечане ложе посматрао како се његови репрезентативци боре у финалу и потом освајају Светску куп. Бразилска публика му је одушевљено клицала. Добри вођа је фудбалере угостио на вечери где је послужена пилетина, а сваком од севернокорејских фудбалера поклонио пиштољ са угравираним ликом.

Шта се, некад, негде, скрило иза? Истражите више кроз Метахронике…

 

МЕТАХРОНИКЕ

Свакодневне теме расту из корена чије је разумевање понекад скривено под историјским, друштвеним, технолошким наслагама. Кроз Метахронике, Слободан Бубњевић покушава да открије шта се, некад, негде, скрило иза?

Истражите МЕТАХРОНИКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs