открића

Како смањити гужве у саобраћају?

Подстакнути јатима птица у којима нема застоја, истраживачи са МИТ-а кренули су у потрагу за одговором како смањити гужве у саобраћују у којима возачи појединих градова изгубе и до 24 дана годишње

Фото: Pixabay

 

Текст: Анђела Мрђа

Ако припадате групи возача који се у пет по подне гурају уз бранике других аутомобила, не би ли стигли брже, управо сте, према најновијем истраживању, један од оних који праве гужву. Резултати истраживања са Mасачусетског технолошког института (МИТ) показују да би се закрчења у граду у ударним, поподневним терминима преполовила ако би сви држали једнако растојање између аутомобила испреди иза себе. Професор са МИТ-а Бертхолд Хорн каже да је у оваквим случајевима велики проблем природна тенденција људи да, када се нађу у гужви, гледају право испед себе, а занемарују шта се дешава иза њих.

До километарских застоја углавном долази услед „стани-крени“ таласа ком су возачи склони у гужвама. Довољно је да се један од њих сувише приближи аутомобилу испред, а потом нагло закочи. Возач иза њега ће урадити исто, а онда ће то сукцесивно поновити на десетине њих чиме ће се за неколико тренутака створити дугачка, стајаћа колона. Она даље може да се развија и напредује на километре и километре који се претварају у минуте и сате чекања. Да би се то спречило, научници предлажу држање једнаког растојања између аутомобила. Тиме се ствара проточна колона у којој се проводи дупло мање времена пошто се возила, иако успорено, непрестано крећу.

Занимљиво је да су птице овога свесне. Њихова јата су тако организована да, ма колико чланова бројала,  лете складно као једна. Истраживачки тим наглашава да им је управо због тога јато послужило као инспирација за истраживање. На небу нема гужве ни застоја, јер свака птица води рачуна о положајима свих осталих око себе, а не само оне испред.  

У сарадњи са Тојотом, Хорн даље планира да уради симулацију која би показала да је оваква вожња не само бржa већ и безбеднија. Још једна од његових идеја коју је предложио аутомобилској индустрији је да у своје cruise-control системе уграде и задње сензоре поред већ стандардних предњих, јер ће, како каже, „возачи тешко сами од себе почети да гледају у ретровизор и држе одстојање у гужвама“. Применом овог система људи не би само уштедели време, већ и гориво.

Охрабрујуће је што би, према Хорновом мишљењу, и мали проценат возача који би се придржаили новом систему имао велики учинак. „Није неопходно да сви промене начин вожње па да се гужве смање. И неколицина би била сасвим довољна“, наводи у саопштењу Хорн. Важно је да одстојање буде исто, а колико ће оно тачно износити није ни прецизирано ни од великог значаја, показала је симулација.

Према Си-Ен-Еновој листи градова са највећим саобраћајним гужвама у 2017. години, на првом месту се налази Бангкок, који је постао жртва сопственог успеха и економског равоја. Према извештају тајландског портала The Nation, у овом граду возачи просечно проведу 96 минута чекајући у саобраћајним редовима сваког дана. Од тога им 72 минута прође у стајаћим колонама, а преостала 24 минута у тражењу паркинга. Изачунато је да на годишњем нивоу возачи Бангкока проведу 24 дана чекајући у гужви.

На другом месту је Мексико Сити. Међутим, према подацима холандске компаније за навигационе системе TomTom, овај град је шампион у целодневним гужвама. Посетилац овог главног града би у свако доба дана могао да види по пет закрчених трака у само једном смеру које више личе на паркинг него на улицу. Колона аутомобила прошарана је колоном мотора и скутера, који због своје бројности такође стоје, што је за двоточкаше прилично неуобичајено. На трећем, четвртом и петом месту Си-Ен-Енове листе налазе се Букурешт, Џакарта и Истамбул, где је стање слично горе наведеном.

Тим истраживача са МИТ-а је радећи на проналажењу најефикаснијег решења које неће изискивати изградњу нових путева и отварање додатних трака имао у виду управо овакве гужве у којима људи, на годишњем нивоу, проведу и по неколико дана.

 

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs