Феномени

Како (не) треба лечити срце?

Мета-анализа објављена у часопису Archives of Internal Medicine показала је да не постоје докази да стент као превентивно средство код стабилних пацијената има позитивно дејтво

Текст: Катарина Стекић

Директор стар 61 годину кренуо је у регуларну свакодневну шетњу када је приметио бол у грудима. Иако је бол убрзо прошао, одлучио је да се јави лекару који му је предложио да уради коронарну ангиографију, тест којим се испитује постојање запушења у крвним судовима. У случају да запушења има, требало би уградити стент. Ова метална мрежаста цевчица  служи у разбијању сужења крвних судова и очвршћавању њиховог зида, чиме се омогућава бољи проток крви.   

Помало скрептичан, директор је искористио Интернет да се распита више о третману који му је предложен. Нашао је у медицинским научним часописима да бол у грудима може бити последица проблема са високим крвним притиском, које је и сам имао, и да у том случају као прву линију третмана треба користити само лекове који снижавају притисак. Обавестио је доктора о свом открићу, на шта је добио одговор да „истражује више“.

Незадовољан овим одоговором, директор је обишао више различитих лекара од којих је један био др Дејвид Браун, члан организације RightCare Alliance која се залаже за „постављање медицине на прави пут“ где сваки пацијент добија само онај третман који му је неопходан. У сарадњи са Брауном, директор је добио посебну дијету са циљем да смањи вишак холестерола у организму. Након само три месеца смршао је седам килограма и никада више није имао проблема са болом у грудима.

У другој причи главни јунак је педесетједногодишњи мушкарац из Мисурија који се жалио на тешко дисање. Овај пацијент је прошао кроз руке др Брауна који је одбио да га оперише с обзиром на његову историју са Хоџкиновим лимфомом у плућима, болести која има потенцијал развоја метастазе и због које је је пацијент морао да пролази кроз хемотерапију. У другој болници лекари су претпоставили да тегобе у дисању могу доћи од запушења крвних судова и предложили су уградњу стента.

Овај пацијент, за разлику од претходног, није одбио операцију. Иако је ангиограм показао да постоји благо запушење артерије, прави разлог тегоба са дисањем код овог пацијента било је очвршћавање плућа од последица Хоџкиновог лимфома. Пацијент је умро у болници чекајући да га скину са лекова за опоравак од операције уградње стента који му није био потребан.

Непостојеће дејство стента?

Др Браун са др Кетлин Стергиопоулос 2012. године објављује у часопису Archives of Internal Medicine мета-анализу у којој показују неделотворност уградње стента. Резултати су показали да не постоје докази да стент као превентивно средство код стабилних пацијената има било какво позитивно дејтво, већ у најбољем случају – неутрално. Ови подаци, међутим, нису имплементирани у медицинску праксу. Пацијенти настављају да траже уградњу стента за превенцију срчаног удара, а лекари настављају да им испуњавају ”жеље”.

Једно истраживање из 2007. године објављено у Journal of the American Medical Association показује да је у просеку потребно десет година, од момента њиховог објављивања, да се истраживачка знања успешно уклопе у медицинску праксу. Због чега се наставља са процедуром која је очито, како истраживања показују, неделотворна?

Могу се пронаћи разни покушаји објашњења овог феномена. Доктори некада нису довољно у току са истраживањима у медицини и настављају ригидно да примењују старе процедуре. Некада је профитабилније урадити процедуру него не урадити је. За неке процедуре се није показало да нису делотворне, исто као што се није показало ни да јесу, па доктори наставњају да их користе, исто као и процедуре за које постоје контрадикторни налази.

У покушају да открију која од ових претпоставки се највише односи на лекаре, др Браун и његови сарадници су организовали велики број предавања, фокус група и истраживања. Испоставља се да се лекари при препоручивању стента руководе хеуристиком заснованом на доступности. У психолошкој литератури се овај термин користи да би се означило понашање када се при изборима ослањамо на примере из сопственог искуства. Према томе, доктори објашњавају да и даље предлажу уградњу стента јер верују да се на тај начин пацијенту смањује анксиозност и да ће се у случају тужбе боље одбранити на суду.

Хеуристике овог типа могу довести до погрешних избора управо из разлога што су овакви закључци нагађања. Још један упечатљив податак је да лекари одбијају да верују да је стент неделотворан јер је логично да отпушавање крвних судова мора помоћи. Међутим, пошто је људско срце ипак компликованије од кухињске судопере, само отпушење изгледа није довољно.

Стент није једина процедура за коју мета-анализе показују да није делотворна. Студија из 2013. године у часопису The New England Journal of Medicine испитала је 363 чланка кроз читаву деценију објављиваља (2001-2010). Резултати су показали да лекови који снижавају крвни притисак код дијабетичара делују лошије од мање агресивних третмана који остављају крвни притисак на вишем нивоу. Неки подаци се противе интуицији, па се тако испоставља да цео пакет кардиопулмоналне реанимације није ефикаснији од саме компресије груди.

Др Стивен Нисен са Кливлендске клинике ипак верује да је побољшање ситуације на видику. Др Нисен је учествовао у стварању смерница за одређивање стабилних пацијената као потенцијалних кандидата за стент. Захваљујући овим строгим смерницама, фреквенца уградње непотребних стентова је значајно опала у периоду имеђу 2010. и 2014. године и очекује се даљи пад. Уместо одласка лекару, истраживачи наглашавају да треба најпре да погледамо у свој фрижидер и бројимо себи кораке. Најбоља превенција срчаниих болести се налази у здравим свакодневним навикама и исхрани. 

ФЕНОМЕНИ

Зашто је небо плаво? Због чега лишће постаје жуто у јесен? Где настаје снег, а где Сунчеве олује додирују Земљу? Наука са лакоћом објашњава свакодневицу – потребно је само да се запитате.

Истражите текстове из рубрике ФЕНОМЕНИ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs