Открића

Како микроби утичу на лечење рака?

У часопису Nature Reviews објављено је истраживање о томе како микроби могу утицати на лечење рака и токсичне последице лекова

Текст: K. Стекић

Истраживачи Саумен Рој и Ђорђо Тринкиjери из Центра за истраживања рака у Мериленду, САД, у часопису Nature Reviews објашњавају како микроби могу утицати на лечење рака и токсичне последице лекова.

Микроби су микроорганизми који живе на епителу ћелија и регулишу њихову функцију и имунски одговор. Задужени су за одржавање хомеостазе и функционисање метаболизма и имунитета организма. Хомеостаза желуца се одржава непрестаном комуникацијом микробиома са имунским системом.

Колико су микроби важни за нормално функционисање организма показали су многобројни експерименти на мишевима. Због своје способности да модулирају фундаменталне функције организма, микроби имају улогу у настанку и развоју многих врста рака.

Лекови који се користе за лечење рака, било да се уносе орално или интравенски, доспевају до желуца где их дочекују цревни микроби. Показано је да микроби модулирају више од 40 лекова за лечење рака, а њихов утицај може бити разнолик. Експерименти на мишевима су показали да ксенобиотици убрзавају метаболизам код организама са оштећеним микробиомом. Irinоtecan, лек који се користи интравенозно приликом хемотерапије, доводи до тровања и дијареје ако нису присутни микроби да регулишу његов ефекат.

Антитуморски ефекти лекова попут оксалиплатина и цисплатина су драстично умањени код организама са уклоњеним микробима. Одсуство микроба повећава и вероватноћу повратка тумора тиме што умањује трајност ефеката лечења. Са друге стране, пронађени су и микроби који штите организам од токсичних последица лекова. Научници претпостављају да су за ова два процеса одговорни различити механизми микробиома, те су у потрази за оном бактеријом (или комбинацијом бактерија) која ће поспешити дејство лекова и истовремено смањити њихову токсичност.

Поред обиља података који постоје на основу истраживања цревних микроба на локалном нивоу, мало се и даље зна о функционисању микробиома у осталим ткивима и њиховој физиолошкој улози. Пројекат људског микробиома, започет пре неколико година, показује да у људском телу не само да постоји више микроба него људских ћелија, већ су њихови гени већим делом заслужни за функционисање нашег организма него што смо ми сами. Као изазов за научнике остаје и даље проширивање истраживања са мишева на људску популацију и мапирање читавог људског микробиома.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs