otkrića

Kako klimatske promene „prazne“ portorikanske kišne šume

Tokom protekle četiri decenije, zabeležen je ozbiljan pad u broju insekata i drugih zglavkara u zaštićenom rezervatu na samom severoistiku Portorika – što je posledica klimatskih promena, tvrde stručnjaci

Foto: Wikipedia

Tekst: Ivana Nikolić

Profesor Bredford Lister prvi put je posetio kišnu šumu Lukiljo u portorikanskom nacionalnom parku El Junke sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Biolog po profesiji, Lister je tokom 1976-77. radio istraživanje o insektima i drugim zglavkarima ovog rezervata tako što im je postavljao lepljive zamke i mreže. Mnogo godina kasnije, 2011, Lister je rešio da se ponovo vrati – i proveri kakvo je stanje ovih populacija, 36 leta nakon prvobitnih ispitivanja.

Lister, koji je zaposlen na Odeljenju za biologiju na prestižnom Renseler univerzitetu u SAD, ovoga puta radio je sa profesorom  Andresom Garsijom sa Instituta za biologiju pri Meksičkom nacionalnom autonomnom univerzitetu. Njihova studija pod Climate-driven declines in arthropod abundance restructure a rainforest food web (Pad zastupljenosti zglavkara prouzrokovan klimatskim promenama restruktuira mrežu hrane u kišnim šumama) objavljena je sredinom oktobra u američkom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

U svojoj studiji, Lister i Garsija su uporedili trenutnu biomasu zglavkara iz Lukiljo kišne šume sa podacima koje je sam Lister prikupljao tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Takođe je važno reći da je tim proučavao potpuno isto područje i to koristeći potpuno iste naučne metode kao Lister u svojoj prvoj studiji. Rezultati su sledeći: biomasa ovih životinja opala je za 10 do 60 puta. Međutim, nisu jedino zglavkari ,,nastradali”. Tim Lister-Garsija dalje kaže da je analiza otkrila ,,sinhrone padove” u broju guštera, žaba i ptica koje jedu zglavkare. Tako je, na primer, prosečna gustina guštera carolina anole opala za pola, a što više vrsta ptica zavisi od insekata, to je te insekte teže naći. O poslednjem najbolje govori činjenica da je populacija vrste portorikanski todi – koja se hrani isključivo insektima – opala za 90 odsto između 1990-2015.

„Tokom poslednjih 30 godina, šumske temperature su se povećale za 2 stepena, i naša studija pokazuje da je globalno zagrevanje glavni razlog koji stoji iza kolapsa šumske mreže hrane“, istraživači kažu, uz upozorenje da bi uticaj klimatskih promena na tropske ekosisteme mogao da bude daleko veći nego što se trenutno misli.

Ipak, ova portorikanska šuma nije izolovani slučaj. Lister i Garsija takođe navode primer meksičke šume Ćamela u kojoj su zglavkari imali sličnu sudbinu, nakon analize zastupljenosti ovih životinja iz 2014. i pređašnjeg istraživanja iz 1987-88. Za obe šume je važan sledeći podatak – a to je porast prosečnih temperatura za 2, odnosno 2,4 stepena u meksičkoj šumi.

Lister i Garsija upozoravaju da će sa daljim napredovanjem globalnog zagrevanja dolaziti i do češćih i jačih uragana, kao i do ozbiljnijih suša, a uz sve to ide i povećanje temperature za 2,6-7 stepeni do 2099. godine. Sve ovo, kako zaključuju, „može premašiti elastičnost ekosistema kišnih šuma“.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs