Идеја о оваквој машини надахњује милионе људи који су укључени у покушаје да се направе вештачки људи, од роботичара до филозофа

„Hello, Dave“

HAL 9000

Шест стотина милиона километара далеко од Земље. Свемирски брод Discovery One приближава се Јупитеру у празнини свемирског пространства. Након дугог пута у хибернацији, астронаут Дејвид Бауман устаје, доручкује, тренира и разговара са машином HAL 9000, најсавршенијим компјутером икад направљеним, вештачком свешћу која управља свемирским бродом.

„Здраво, Дејв“,  рећи ће HAL, а њихов однос ће полако разоткрити једно уображено створење, опседнуто сопственом моћи. У трагичном расплету, HAL ће немилосрдно усмртити остале путнике на броду, астронаута Френка Пола ће пустити у отворени свемир, а са Бауманом ће водити драматичну борбу на живот и смрт. Узалудни покушаји астронаута да искључи когнитивна кола ове машине, сукобљени са буђењем новог облика живота – једне нове свести – кроз надреалне сцене у завршници филма прерастају у метафизички еп о интелигенцији.

Ова суморна прича о будућности вештачке интелигенције представља основни заплет култног научнофантастичног филма Стенлија Кјубрика Одисеја у свемиру 2001, снимљеног још 1968. по сценарију Артура Кларка, који ће касније издати истоимени роман и написати још три наставка Одисеје. HAL ће, међутим, превазићи оквире не само ове фантастичне саге о буђењу интелигентног живота него и самог жанра, постајући опште место савремене културе.

HAL је данас најпознатији споменик вештачке интелигенције. Има извесне ироније у томе да је и он сам виртуалан, плод маште, али то га и чини тако пожељном завршницом дуге авантуре креације вештачког бића. Идеја о оваквој машини надахњује милионе људи који су укључени у покушаје да се направе вештачки људи, од роботичара до филозофа. HAL је прикривени циљ развоја, како роботике тако и информатичке индустрије данас, упркос неугодној околности да се у Кларковој причи отео контроли и претворио у зло (што је матрица поникла још у легенди о Голему и романтичарским причама о Франкенштајну).

Биографија HAL-а, мада измишљена, доступна је готово свуда и одавно се претопила у историју. HAL 9000 је, према Кларковој идеји, развијен у фабрици Хал у Урбани, у Илиноису, где је на локалном универзитету претходно направљен рачунар ILLIAC. Назив је добио од акронима за Хеуристички програмиран алгоритамски компјутер (HAL, Heuristically programmed ALgorithmic computer).

Постоји и урбана легенда о томе да је назив HAL потекао од скраћенице IBM, тако што су Кларк и Кјубрик просто померили слова абецеде за по једно место унапред. Но, оба аутора су демантовала ову познату фаму, о чему сведочи и изјава докторке Чандре у другом делу Одисеје, која у једној реплици каже: „Бесмислица, свака интелигентна особа зна да је HAL изведено од хеуристички алгоритам.“ Наравно, да докторка Чандра у интелигентне особе не сврстава само људе. 

подели
повезано
Творац Сретењског устава
Астероид Дејвид Боуви