Ovde će početi lančana reakcija čije su poslednje karike promenile istoriju modernog sveta

Tekst: Ljiljana Ilić
Mapa: Stefan Unković

Zašto je Kopenhagen tako važan za biografiju Vernera Hajzenberga, jednog od najznačajnijih fizičara prošlog veka i jednog od tvoraca kvantne mehanike?

Uz Hajzenbergovo ime vezuje se matrična mehanika, kao i čuveni princip neodređenosti, po kome postaje jasno da ni teorijski nije moguće istovremeno odrediti i položaj i brzinu čestice sa apsolutnom tačnoću, što je ukazalo da je ljudsko merenje i proučavanje sveta inherentno ograničeno. Do ovih saznanja Hajzenberg dolazi upravo u danskoj prestonici, koju često simbolizuje mala sirena, junakinja Andersenove bajke.

Do ovog otkrića, naime, Hajzenberg dolazi u saradnji sa svojim mentorom Nilsom Borom, ocem kvantne fizike i danskim fizičarem koji je u Kopenhagenu okupljao niz vodeći fizičara prve polovine 20. veka. Sa njim će, a u saradnji sa čitavim krugom istomišljenika, formulisati takozvanu Kopenhašku interpretaciju kvantne mehanike.

Hajzenberg je boravio u Kopenhagenu sredinom dvadesetih godina, a 1926. godine bio je postavljen na mesto predavača teorijske fizike na Univerzitetu u Kopenhagenu.

Ovaj grad, u to vreme jedan od tri centra teorijske atomske fizike, pored Minhena i Getingena, postaje ključna stanica na Hajzenbergovom putu do Nobelove nagrade. Ona mu je dodeljena 1932. godine za stvaranje kvantne mehanike i njenu primenu.

Posle kopenhaške faze, usledile su najkontroverznije godine u Hajzenbergovoj karijeri. Počinje Drugi svetski rat, a on ostaje u Nemačkoj. Tu vodi program nemačkog nuklearnog naoružanja za vreme nacističkog režima, koristeći otkriće nuklearne fisije iz 1938. godine, ali će zauvek ostati nepoznato u kolikoj meri on podržava ovu ideju.

Međutim, sudbinska veza sa Kopenhagenom se ne prekida. Na velikoj konferenciji koja je 1941. održana u ovom gradu, Hajzenberg se sastaje sa Nilsom Borom. Dva naučnika i dva dugogodišnja prijatelja se susreću, a taj događaj će u narednim decenijama biti predmet najzrazličitijih spekulacija.

Nils Bor, u okupiranoj Danskoj, izraziti je protivnik nacizma, i kao najugledniji naučnik svoje ere, sa pravom je zabrinut zbog mogućnosti da nacistička Nemačka razvije nuklearno oružje. Borov susret sa starim prijateljem protiče u znaku Hajzenbergove saradnje sa nacistima.

U pismu Nilsa Bora, objavljenom 2002. godine, on tvrdi da je Hajzenberg, prilikom njihovog susreta u Kopenhagenu, bio u potpunosti posvećen nemačkom nuklearnom programu. Ovo je, zapravo, bio i povod za prekid njihovog dugogodišnjeg prijateljstva.

Razgovor između dvojice naučnika u Kopenhagenu ima istorijsku težinu: nakon njega, saznanje o nemačkom nuklearnom programu preko Nilsa Bora dopire do ušiju Amerikanaca.

Samo godinu dana kasnije, evropski naučnici izbegli u Ameriku podstiču američku administraciju da razvije svoj nuklearni program. Čak i Albert Ajnšajn tim povodom piše Frenklinu Ruzveltu, predsedniku SAD.

Upravo iz straha da bi nacisti i Hajzenberg prvi mogli napravitinuklearno oružje, SAD počinju ubrzano da razvijaju atomsku bombu – uspešno, kako će pokazati kasnije nuklearne probe sa katastrofalnim posledicama.

Razgovor  između Nilsa Bora i Vernera Hajzenberga obrađen je i literarno, u drami Majkla Frejna Kopenhagen, iz 1998. godine. Ova drama doživela je veliki uspeh širom sveta.

Hajzenberg je nastavio svoj rad u Nemačkoj i posle Drugog svetskog rata.

podeli
povezano
Tvorac Sretenjskog ustava
Asteroid Dejvid Bouvi