Уочи 10. децембра, када се додељују овогодишње Нобелове награде, подсећамо се харизматичног лауреата за економију, Жана Тирола
Текст: Јелена Бранковић
Да нису само економисти Сједињених Америчких Држава стручњаци у овој области, подсетила нас је вест да је ове године Нобелову награду за економију добио Француз, Жан Тирол. Професор Универзитета у Тулузу, по примарном образовању инжењер, годинама се бави проучавањем економије у различитим сегментима, од банкарског и финансијског сектора до психолошких аспеката економије кроз математичке моделе, али користећи реалне и конкретне примере. Шведска краљевска академија доделила му је награду због значајног доприноса његових истраживања о тржишту рада са посебним освртом на концепт и утицај монопола.
До сада је међу економским стручњацима данашњице преовладавало мишљење да је најбољи метод регулисања тржишта заправо пустити да ствари теку својим током. Покушавали су да нађу решења за постојеће проблеме као што су раст незапослености или пад привредног раста кроз различите теорије и моделе, посматрајући тржиште као систем који сам налази најбоље решење. Термин „невидљива рука тржишта“ користи се у ситуацији где се држава у потпуности држи по страни и допушта учесницима да сами дођу до најбољих услова и решења у међусобном такмичењу, разменом и другим интеракцијама. Тако је глобални тренд постала иницијатива да се тржишта свуда у свету све више либерализују, да се укине било какав утицај држава или других институција на овај, наводно, савршено саморегулишући систем.
Тирол је један од малобројних економиста који је са мало другачијег аспекта посматрао економске ситуације које се данас дешавају. Гигантске компаније попут Мајкрософта и Гугла, према Тироловом мишљењу, својим превеликим утицајем гуше мале компаније и предузетнике и експлоатишу остатак учесника на тржишту чиме онемогућавају привредним системима да дођу у равнотеже где су сви на добитку. Истакао је да би државе требало да регулишу утицај ових монопола који су присутни на свим тржиштима и у свим областима, јер смо сви недавно били суочени са последњом финансијском кризом коју су узроковале банке, према речима овог нобеловца, “превелике да би пропале”, па су државе морале да их спашавају од банкрота. Последице тих догађаја још увек у великој мери осећамо.
Тирол се још у својим истраживањима спроведеним осамдесетих и деведесетих залагао за већу контролу од стране државе. Радом, за који је добио Нобелову награду, покушава да укаже да је могуће кроз разумевање функционисања неколико великих и јаких компанија разумети најбољи начин регулисања читавих индустрија. Одређене гране, саме по себи, имају тенденцију да постану монополистичке због превеликих почетних трошкова или разних баријера, што овај француски економиста не сматра лошим, али уз државну помоћ мањим компанијама како би се ипак обезбедио одређен ниво конкуренције.
Колико год да се чини једноставно, регулација је прилично сложен процес, посебно у условима које овај 61-годишњи доктор економије описује као неопходне да бисмо успели на прави и одрживи начин да се извучемо из економске кризе. Познато нам је да се у ранијим периодима, пре настанка потпуно либералних и слободних тржишта, држава превише мешала у послове и то је доводило до неефикасности читавог система. Због тога је ово веома осетљив терен који се мора добро испитати пре примене стриктних правила.
Није сигурно да ли је истина увек на пола пута, у овом случају између потпуно регулисаног и потпуно слободног тржишта, али предлози за побољшање тренутно лоше економске ситуације су смањење утицаја „великих играча“ и подстицање иновација. То би довело до бољих исхода за цело друштво и осигурало би будућност наредним генерацијама, колико се то може осигурати у непредвидљивим условима у којима је доминантан тренд константних и брзих промена, на које се мора реаговати брзо. Да би се овако утицало на тржишни систем, потребне су јака држава и добро одрађене стратегије утицаја на систем како не би дошло до тога да предузетници клону духом и изгубе мотивацију за реализацију нових идеја.
Тиролу се награда од око 878.000 евра уручује 10. децембра у Стокхолму.
Нобелове награде за 2014. годину
Нобелова награда за физику: Исаму Акасаки, Хироши Амано и Шуџи Накамура, за откриће плавих ЛЕД диода.
Нобелова награда за хемију: Ерик Бетзиг, Стефан Хел и Вилијам Моернер, за развијање флуоресцентне микроскопије високе резолуције.
Нобелова награда за медицину: Џон О’Киф и Едвард Мосер, за откриће ћелија које чине део мозга задужен за координацију.
Нобелова награда за књижевност: Патрик Модијано, за своја дела.
Нобелова награда за мир: Кајлаш Сатијарти и Малала Јусафзаи, за борбу против искоришћавања деце и борбу за дечје право на образовање.
Истражите више о Нобелу 2014.