јубилеји

Година воде

Одлуком Уједињених нација 2013. година ће бити Година воде. Колико је данас има на планети, а колико може да се користи за пиће?

Текст: Mарија Николић

Шта све знате о води? Колико података можете да набројите без дужег размишљања? Поред ознаке хемијског једињења воде, убедљиво најпопуларније хемијске формуле на свету, да ли знате још нешто у вези са овим чудесним извором живота?

Подсетимо се градива из трећег разреда основне школе: вода покрива 71 одсто површине Земље, и свима је добро познато да представља витални ресурс за опстанак живота. Процена је да на нашој планети 96,5 одсто водених површина чине океани, 1,7 одсто су подземне воде, док је исто толико залеђено у глечерима и леду на Гренланду и Антарктику.

Пажљиви читалац је запазио да у овој рачуници недостаје 0,01 одсто воде, а логично је претпоставити да се тај рестл воде налази у ваздуху, пари, облацима и падавинама. Од читаве ове количине воде на Земљи, само 2,5 процената је пијаћа вода, где се 98,8 одсто налази у леду и подземним водама.

Нешто мање од 0,3 одсто све пијаће воде је у рекама, језерима и у атмосфери, а још мања количина, свега 0,003 одсто воде чини флаширана вода, биолошки тестирана и фабрички упакована. Преко милијарду људи нема никакав приступ пијаћој води. Преко три милијарде нема никакве санитарне услове. Због константног недостатке воде, свакодневно умре скоро пет хиљада људи.

Вода и култура

Сви извори воде су повезани. Вода која тече реком Ганг се у следећем тренутку налази у реци Хадсон, пада на равнице у Африци, или служи за припрему чаја у Бакингемској палати.

Како би се задовољила просечна потрошња пијаће воде у Сједињеним Америчким Државама, непохнодно је, у просеку, дупло више воде него што је потребно остатку планете.

Блиски исток је најсувљи део Земље, са највећим бројем пресушених извора. Та чињеница, ипак, није довољно снажна да спречи расипање воде великих размера у Дубаију, пустињском граду, у ком вода која служи за наводњавање траве поред ауто-путева, испари до читавих 60 одсто пре него што и стигне до прскалице.

Пре неколико година једна упоредна студија о ставу према чувању воде међу грађанима Шведске и Индије дала је крајње неочекиване резултате: Индијци су показали много виши ниво свести о значају чувања воде од Швеђана.

Последица оваквог понашања је, претпоставља се, управо у томе што су Индијци били више пута изложени сушама, те су самим тим више заинтересовани да сачувају изворе воде и рационално је троше. Арапске земаље, пак, иако изложене сушама, још нису развиле свест о значају вода.

Пораст броја становништва овог дела света прати и повећани захтев за раскошним животом који подразумева разноврсну храну и много пијаће воде. Такав све учесталији животни стил довео је до тога да Блиски исток практично има најлошију позицију када је реч о употреби свеже воде.

Јордан је држава која задовољава своје потребе за водом са свега 135 кубних метара годишње, што је далеко од границе оскудице воде, што је 1000 кубика годишње. Катар и Саудијска Арабија су државе које су биле принуђене да производњу хране пребаце у неке афричке земље како би смањиле потрошњу воде.

Храна или вода

Неравнотежа између количине воде и количине свеже воде је последица чињенице да је 97 одсто укупне воде слано, дакле, не може се користити за производњу хране нити за пиће. Више од једне петине светских залиха воде одлази на усеве и производњу робе.

Загађење и употреба воде, директно утичу на глобалну економију. Наиме, вода се скоро никада не узима у обзир када се планирају економски и еколошки трошкови производње.

На пример, за производњу једног килограма говедине потребно је 15.400 литара воде, и то само за наводњавање пашњака. Дакле, индиректни начини употребе воде готово никада не улазе у крајњу рачуницу трошкова производње. Другим речима, ми смо практично потрошили чак и залихе воде за неколико генерација које се још нису родиле.

Како време буде пролазило, а у недостатку нових видова енергије који би евентуално допринели ефикаснијој десалинизацији, а самим тим и повећаном броју извора пијаће воде, људи ће морати да се навикну на то да је користе што рационалније.

Што се Србије тиче, лоше, расипничке навике потрошње воде довешће нас врло брзо до тренутка када ће већ бити касно да почнемо више да ценимо чињеницу да нам је пијаћа вода доступна на чесми. Очувати ту привилегију биће прави изазов. 

Дани воде 

Широм света, 22. марта сваке године обележава се Светски дан воде у циљу подизања опште свести о значају свеже воде и одрживом управљању изворима пијаће воде. Међутим, на Генералном заседању Уједињених нација 2010. одлучено је да наступајућа 2013. година буде Међународна година сарадње у области вода (International Year of Water Cooperation).

Циљ ове иницијативе је отварање нових канала комуникације и сарадње по питању изазова управљања водама у светлу повећаних затева у погледу доступности, алокације и одржавања извора свеже воде. Обележавање Године воде биће прилика да се и у сфери образовања прошире знања о води, њеном управњању изван граница, националним и међународним пољима деловања. 

У току Међународне године воде, 2013. биће организовано више конференција и других догађаја широм света чији ће циљ бити промоција активности на свим нивоима у релевантним областима: образовању, култури, науци, у области превенције сукоба и у област етике. Велики догађаји поводом Међународне године сарадње у области вода најављени су у Паризу, средишту УНЕСКО-а, Њујорку, Таџикистану, Шведској и другим земљама.

ГОДИНА ВОДЕ У СРБИЈИ

Генерална скупштина Уједињених нација одлучила је да 2013. година буде Међународна година сарадње у области вода. У Србији ће ову манифестацију обележити Центар за промоцију науке у партнерству са факултетима и научним институтима у земљи и иностранству, организује у 2013. години серију акција посвећених води, постављајући ову тему као кључну за сва питања размене искустава, проналажења и обезбеђивања пијаће воде код нас и у свету.

Центар за промоцију науке обележава 22. март Светски дан вода организацијом занимљивих предавања и радионица за децу на недавно реконструисаном броду лабораторији Аргус на тему екологије и историје пловидбе рекама Србије. 

Истражите више о Години воде.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs