KREATIVNI ATLAS

Matematičarke iz Kembridža

U prvom u nizu Kreativnih atlasa o intelektualnim rasadnicima evropskih matematičarki bavimo se Girtonom, prvim ženskim koledžom u okviru Kembridža

Piše: Staša Bajac

Ilustracija: Stefan Unković

Girton je malo mesto u okrugu Kembridžšir na istoku Engleske. U okviru ovog gradića, koji broji samo 4500 stanovnika, nalazi se jedan od koledža Univerziteta Kebridž, osnovan 1869. sa jednom idejom: da ženama omogući studiranje u okviru ovog prestižnog univerziteta.

Podstaknute prvim talasom feminizma u kom su i same značajno sudelovale, aktivistkinja Emili Dejvis i osnivačica engleskog pokreta za ženska prava Barbara Bodišon 1862. osnovale su komitet koji je za cilj imao da izdejstvuje dozvolu ženama da polažu ispite na Oksfordu i Kembridžu. Sedam godina kasnije 91 žena polagala je ispite na Kembridžu. Međutim, ovo je predstavljao lakši deo njihove misije. Pošto žene nisu morale da studiraju i žive u kampusu da bi mogle da izađu na ispite,  nisu ni naišle na veliki otpor.

Grb Girtona

Dve godine kasnije veliki napor urodio je plodom i osnovan je prvi ženski koledž u kom su mogle ne samo da pohađaju časove već da tu i žive. Girton, tada doduše pod imenom Koledž za žene u Kući Benslou u Hičinu, strateški je bio udaljen od Kembridža taman toliko da ne bude trn u oku tadašnjoj konzervativnoj i patrijarhlanoj sredini. Prvih studentkinja je bilo tek pet, a svoje „trajpos“ ispite, kako se nazivaju testovi koji se u Kembridžu polažu zarad dobijanja diplome iz osnivnih studija, polagale su, ipak, nazvanično.

Šarlota Angas Skot bila je jedna od studentkinja u Hičinu koje su položile trajpos, a po osvojenim bodovima, u konkurenciji sa svim muškim kolegama na celom Univerzitetu, našla se na visokom osmom mestu. O opšteprihvaćenom stavu o učenim ženama precizno govori podatak da joj nije bilo dozvoljeno da prisustvuje ceremoniji dodele nagrada isključivo zato što je bila žena. No, ovo je nije sprečilo da za nekoliko godina doktorira na Londonskom univerzitetu i postane prva Engleskinja sa doktoratom iz matematike.

Do 1871. skupljen je novac za kupovinu zemljišta u Girtonu i dve godine kasnije koledž je na novom mestu i pod novim imenom otvorio vrata za trinast studentkinja koje su primljene na studije.

Herta Ajrton

Među prvim matematičarkama koje su svoje naučne karijere započele ovde je i Herta Marks Ajerton. Tokom studija, zajedno sa svojim koleginicama, osnovala je matematički klub, a diplomu je dobila od Londonskog univerziteta, budući da je Kembridž izdavao samo sertifikate. Međutim, to nije bio kraj njenog obrazovanja – nastavila je da pohađa večernje časove iz fizike na Tehničkom koledžu Finsburi. Predavanja je držao profesor Viljem Ajerton, za koga se kasnije i udala i sa kojim je izvodila eksperimente iz fizike i elektriciteta, postavši priznati stručnjak iz oblasti električnog luka, o kom je napisala i knjigu. Zahvaljujući ovome u istoriji će ostati zapamćena kao prva žena primljena za člana Institucije inženjera elektrike, a tri godine kasnije prva žena nominovana za člana Kraljevskog društva Londona, engleskog ekvivalenta SANU-a. Iako iz nejasnih legalnih razloga nije primljena u Društvo, a nijedna žena neće ni biti tokom narednih dvadeset godina, Herta Marks je ipak bila prva žena koja je čitala sopstveni rad pred Kraljevskim društvom, koje je taj rad kasnije i objavilo.

Iako je u narednih pedesetak godina koledž dosego broj od nekoliko stotina studentkinja, zvanično ime mu je bilo „priznata institucija za više obrazovanje žena“. I pored velikog broja danas svetski priznatih naučnica, Girton je status univerzitetskog koledža dobio tek 1948. godine.

Olga Tauski Tod

Veliki broj matematičarki koje su pohađale Girton imale su problema da se kasnije zaposle, budući da im nije bilo dozvoljeno da predaju u zvaničnim koledžima. Međutim, one rođene u prvoj polovini dvadesetog veka čiji je radni vek zahvatio i Drugi svetski rat, pokazale su se kao izuzetno spretne u dekodiranju poruka, kao i rešavanju problemima u vezi sa mehanikom. Jedna od njih bila je i Olga Tauski Tod, austrijska Jevrejka koja je došla da predaje na Girtonu. Tokom boravka u Engleskoj, gde se udala za Džona Toda, kolegu sa Londonskog univerziteta sa kojim je napisala veliki broj radova, radila je u Ministarstvu za vazduhoplovnu prozivodnju. Olga se bavila analizom letelica i njihove stabilnosti.

No, dvadesetih i tridestih godina 20. veka stvari su počele da se menjaju. Dobar primer je Meri Lusi Kartrajt, koja je 1923. diplomirala na Oksfordskom univerzitetu sa najvišim ocenama, a pravo na polaganje diplomskih ispita na Oksfordu omogućeno je tek godinu dana pre toga.  Nekoliko godina kasnije, na istom univerzitetu je i doktorirala sa radom na temu „Nule integralnih funkcija specijalnih tipova“, koji je objavljen u matematičkom žurnalu. No, karijera engleske matematičarke teško da je mogla da prođe bez Girtona. Meri Kartrajt je dobila stipendiju za istraživački rad na ovom koledžu, a ubrzo je postala i profesor. Na Girtonu je ostala do penzionisanja 1968, a tokom svog boravka postala je i šef katedre za matematiku, a onda i upravnica samog koledža.

KREATIVNI ATLAS

I najveće ideje nastale su na nekom mestu. Gde, kako i kada? Kroz istoriju nauke putujemo na neuobičajeni način – istražujemo biografije velikih naučnika kroz gradove, mesta i boravišta u kojima su otkrivali svoje teorije.

Istražite tekstove iz rubrike KREATIVNI ATLAS.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs