Антиципације

Гени за понети

Ову годину обележио је експеримент који је снажно узбуркао научну и ширу јавност. Да ли смо спремни за генетски модификовани ембрион човека?

Текст: Ивана Хорват

Ова година остаће упамћена не само по великој мигрантској кризи која је захватила већи део старог континента. Или по историјском лету New Horizons сонде поред Плутона. Tекућу годину обележио је и експеримент који је, можда више него и један пре, узбуркао научну и ширу јавност.

У априлу ове године група научника из Кине са Сун Јат-шен универзитета објавила је резултате истраживања током којег су спровели модификацију генома људског ембриона. Иако генетске модификације нису никаква новина, кинески тим је први пут овакве измене спровео на репродуктивним ћелијама човека, које такве манипулације могу пренети на будућа поколења.

Последице примене оваквих истраживања готово су незамисливе. Експерименти ове врсте отварају многа врата када је у питању превенција генетских обољења. Међутим, наука у овом смислу отвара и она врата кроз која се плашимо да провиримо, најављујући тихо, из мрака, дизајниране бебе, али и непредвиђене генетске мутације. Једно је сигурно: експеримент кинеских научника отворио је много више етичких питања и изазвао огромну забринутост.

Један део научне заједнице инсистира на томе да је ово први корак ка проналажењу начина да се наследне болести сузбију у самом корену, које не треба стопирати, али их треба пажљиво регулисати. Други пак упозоравају на негативне последице манипулације генима на нивоу ембриона, захтевајући чак успостављање глобалног мораторијума на ову врсту истраживања.

Маказе за гене

Како би се заувек ослободили претње коју наследне болести носе, научници су одувек сањали о методама који би могле да предупреде болести пре рођења детета. Револуционарна техника модификације гена CRISPR-Cas9 сада ово, барем у теорији, омогућује. CRISPR техника заснива се на принципу својеврсних ензима-маказа, које проблематични део ланца ДНК исецају и замењују га новим, исправним делом. Техника је једноставна и јефтина за извођење.

Објава резултата истраживања није била лака, јер су ове контроверзне, али уједно и епохалне резултате, одбила да објаве два најугледнија светска научна часописа, Science и Nature. Забринутост научне заједнице јавила се и пре саме објаве рада. Чим су се појавиле прве гласине о новом истраживању, међународни тим научника је изашао са апелом да ову врсту истраживања треба забранити, упозоравајући на озбиљне последице оваквих подухвата. Овај међународни тим чине светски препознати стручњаци, који се баве модификацијом гена на соматским ћелијама човека у циљу лечења обољења попут ХИВ-а или хемофилије, а који, међутим, не утичу на јајне ћелије и сперматозоиде.

Оно што додатно забрињава је вест која је недавно процурела у јавност. Слична истраживања се спроводе у најмање четири лабораторије, такође из Кине. Такође, једна британска научница недавно је затражила дозволу Британског парламента за спровођење идентичних истраживања и у тој земљи. Уколико јој истраживање буде одобрено, сви ембриони на којима се генетске модификације буду вршиле мораће да буду уништени након две недеље.

(Не)успели експеримент

Научници са кинеског универзитета своја истраживања радили су на ембрионима који нису имали шансу да преживе. Добијали су их из локалних клиника за вештачку оплодњу, уз пристанак родитеља од којих су потекли. Наиме, у процесу вештачке оплодње један део ембриона сматра се неуспелим и углавном преживљавају неколико дана до неколико недеља, након чега умиру.

Резултати нису били сјајни што је, колико год у овом контексту звучало застрашујуће, исто значајан научни резултат. Заправо, резултати уопште нису били сјајни. Само један мали број ембриона успешно је био модификован, док је већина претрпела измене и на оним деловима ДНК која нису била унапред планирана.

Како поједини светски стручњаци наводе, ова врста истраживања не само да није безбедна у овом тренутку, него доводи у питање слична истраживања на соматским ћелијама, која не носе оваку врсту ризика, а тренутно показују добре резултате. Међутим, један део научне заједнице наглашава да забрану не треба успостављати, јер у супротном нећемо бити у прилици да сазнамо да ли ова истраживања имају успеха или не. Неопходно их је, међутим, стриктно регулисати.

Јавна расправа

Да ли је друштво спремно за ову врсту научног прогреса? Да ли само зато што можемо, ми и треба да вршимо оваква испитивања? И најзад, где се повлачи граница научног прогреса, коју наука можда не би требала да пређе?

О етичким аспектима ове врсте научног развоја, као и о забринутости научне и шире јавности, дискутоваће се на великом конгресу заказаном за почетак децембра ове године у Америци. Америка, Кина и Велика Британија донеће одлуку о будућности спровођења можда најзначајнијег научног експеримента, не само у историји науке, већ у историји нашег постојања. Донеће се историјска одлука о експреименту који би се умешао у фундаментални ниво нашег зачећа.

Пред нама је дуг пут. У светлу недавних истраживања, јасно је да иако изванредно моћна, техника CRISPR-Cas9 неће још дуго времена бити клинички примењена. Етички кодекси наметнуће низ норми које би могле и морале да регулишу овако деликатне правце истраживања, а као и увек до сада, носиће у себи морални суд о томе да ли наука у овом случају више ради у нашу корист или више на нашу штету.  

АНТИЦИПАЦИЈЕ

Будућност стиже. Ко ће јој отворити врата? Да ли са њом, са новим научним и технолошким отркићима, долази и нови квалитет живота? Хоће ли будућност бити баш онаква какву очекујемо? О предвиђањима, проценама и најавама будућности.

Истражите текстове из рубрике АНТИЦИПАЦИЈЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs