Открића

Генетичкa основа алкохолизма?

Истраживање спроведено на пацовима претпоставља постојање генетичке предиспозиције за алкохолизам

Фото: Wikipedia

 

Текст: К. Стекић

Истраживање објављено у часопису  PLOS Genetics, које је спроведено на пацовима посебно одгојеним тако да злоупотребљавају алкохол, показало је да код њих постоје одређене генетичке специфичности.

Доктор Фенг Зоу из Универзитета у Индијани и његов тим сарадника који су спровели студију на основу ових налаза претпостављају постојање генетичке предиспозиције за алкохолизам. 


Пацови које су Зоу и сарадници одгајали припадали су двема групама. Једну групу чинили су пацови којима је развијена потреба за прекомерном количином алкохола, док је друга група била контролна. Обе групе су одгојене из исте иницијалне популације, при чему друга група није имала никакве склоности ка алкохолу.

Упоредном анализом генома ове две групе мишева научници су открили 930 генетских разлика које се могу повезати са алкохолизмом. 
Истраживачи наводе да морамо бити обазриви са генерализацијом ових резултата на људску популацију.

За разлику од пацова, на склоност људи ка алкохолизму поред гена могу утицати и многи други фактори, попут социјалних, економских или културолошких. Занимљиво је и да неки од новоткривених гена имају од раније познату улогу у формирању меморије и понашања везаним за награђивање.


Није изолован јединствен ген који би се могао назвати узрочником овог поремећаја. 
Доктор Вилијам Муир са Универзитета Пердју, један од сарадника у студији, објашњава да се ово откриће не може тако лако генерализовати из разлога што ове стотине разлика у генетском материјалу доприносе свака појединачно генетичкој основи алкохолизма.

Пошто је већи део ових гена лоциран у некодирајућим секвенцама, претпоставка истраживача је да су за разлике у преференцији према алкохолу најпре задужене промене у регулаторним деловима генома. 
Откриће ових регулаторних путева који садрже велики број „алкохолних“ гена може подстаћи нове идеје у фармацеутској индустрији које би помогле лечењу и превенцији алкохолизма код људи. Предвиђања и прорачуни ризика би такође били могући.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs