Тржишно друштво и константно оцењивање које оно доноси оставља дубоке последице на младе широм света
Текст: Ивана Николић
”Као академски професори готово свакодневно се сусрећемо са студентима који куцају на наша врата. Они су највешће амбициозни, бистри и вредни. Имају широку мрежу пријатеља и многима од њих породице пружају велику подршку. Ипак, без обзира на то колико делује да су они добро прилагођени, уочавамо да студенти све више траже нашу подршку због проблема са менталним здрављем, као и због проблема повезаних са студирањем.”
Овим речима почињу свој текст на сајту The Conversation социјални психолози Томас Каран са Универзитета у Бату и Ендрју Хил са Јорк Сент Џон универзитета (оба у Великој Британији).
Своје мишљење Каран и Бату поткрепљују и конкретним подацима. Истраживање Not By Degrees: Improving Student Mental Health in the UK’s Universities, објављено у септембру 2017. године, показало је да се студенти суочавају са менталним обољењима на рекордном нивоу и то са тенденцијом даљег раста.
То није случај само са британским студентима. Истраживање Светске здравствене организације, такође објављено 2017. године, показује да се млади људи широм света јављају лекарима жалећи се на депресију, анксиозност и суицидалне мисли.
Зашто се ово дешава? Када је реч о Канади, Сједињеним Америчким Државама и Великој Британији, Каран и Хил одговор налазе у чињеници да данашња омладина припада првој генерацији која потпуно одраста на принципима неолиберализма коме су темеље ударили Брајан Малрони, Роналд Реган и Маргарет Тачер.
У последњих 50 година фокус је са грађанске одговорности и заједничког циља прешао на лични интерес и такмичење које се одиграва на наводно слободном и отвореном тржишту.
Управо у таквом друштву, како аутори објашњавају, млади људи и њихово понашање и дела се константно оцењују и то на много нових начина. Друштвене мреже, тестирања у школама и на универзитетима, као и у пословним окружењима, показују да младе људе могу да проверавају, сортирају и рангирају њихови вршњаци, професори и послодавци.
Уколико су млади људи ниско рангирани, логика тржишног друштва диктира да они заслужују мање од других, као и да њихова инфериорност одржава неку личну слабост или ману. ”Због тога постоји огроман притисак на омладину да покажу колико вреде и надмаше своје вршњаке. Постоје докази да се они у томе муче. О негативним ефектима овог тржишног друштва и културе која фундаментално мења начин на који млади људи мисле о себи и другима, најбоље говоре стално настајуће епидемије озбиљних менталних болести”, тврде Каран и Хил.
Успон перфекционизма
Када, како и због чега се јавља перфекционизам код младих? Каран и Хил су 2016. објавили студију која показује да је степен перфекционизма међу омладином озбиљно порастао од 1989. године. Аутори сматрају да је један од разлога за то чињеница да млади данас желе да се осећају сигурно, да се повежу са другима и да буду пуни самопоуздања у тржишним неолибералним друштвима.
Најшире говорећи, перфекционизам је ирационална жеља за беспрекорношћу и безгрешношћу коју прати озбиљна и строга самокритичност. Перфекционистима је потребно да им други говоре да су најбољи. Уколико се ова потреба не задовољи, долази до великих психолошких превирања и унутрашњих борби јер перфекционисти изједначавају грешке и неуспехе са својим личним слабостима и недостацима.
Овоме умногоме доприноси свет који валоризује физички изглед и велича савршенство, и у коме управо овакви фактори дефинишу вредност и корисност особе. ”Ово је култура која трага за несигруностима и појачава несавршеност”, кажу аутори.
Последица тога је да млади константно размишљају о томе како треба да се понашају, како да изгледају или шта треба да имају. Још већа последица су депресија, анорексија и суицидалне идеје које су многа истраживања повезала са перфекционизмом. Стога Карен и Хил позивају школе, универзитете, политичаре и државне службенике да предузму одређене кораке како би осигурали добробит младих људи.