Открића

Гаврани који гледају у будућност

Истраживачи са Лунд Универзитета су испитујући способност мишљења и планирања код гаврана дошли до занимљивих открића

Фото: publicdomainpictures.net


Текст: Катарина Стекић

На Тенерифима, бежећи од хаоса који је донео Први светски рат, психолог гешталтистичке оријентације Волфганг Келер обавља опсервације човеколиких мајмуна и начина на који они решавају проблеме. Келерова књига The Mentality of Apes представља прекретницу у психологији мишљења, дајући детаљна објашњења како шимпанзе могу решавати проблеме увидом, а не само пуким покушајима и погрешкама како се до тада мислило. Данас је познато да шимпанзе имају ову човеколику способност мишљења и планирања унапред, док је недавно у часопису Science објављено откриће да ову способност имају и – гаврани.

Ове птице мрке боје припадају фамилији корвида, заједно са чавкама и вранама. У грчкој митологији повезиване су са боговима прорицања, а у српској су познати као весници лоших вести. У чувеној песми „Гавран“ аутор Едгар Алан По обраћа се гаврану називајући га пророком. У популарној митологији се такође појављују као симболи пророчанства, као што се на пример  гавран са три ока јавља у сну принца у серији „Игре престола“.

Остале корвиде су такође познате по својој лукавости, те често можемо налетети на веровање да су чавке искусни лопови које привлачи накит и сјајне ситнице. Истраживачи са Лунд универзитета у Шведској су хтели да испитају колико су заправо корвиде способне да мисле човеколико, тестирајући способности које нису у њиховом природном репертоару.

Најпре је испитана способност пет гаврана да планирају будућност. Иако се претходно мислило да су гаврани сакупљачи који се воде инстинктима, истраживачи Кен Кадабаи и Матиас Осват показали су да се они ипак користе вишим когнитивним способностима. У задатку је требало да убаце камен кроз цев на кутији како би добили храну из те кутије. Гаврани су показали умеће разликовања камена од осталих предмета који им нису доносили награду.

У наредном испитивању показали су способност одлагања корисних предмета за будућу употребу. Представљена им је иста кутија након што су научили на који начин добијају награду, али овог пута без камења. Пошто је кутија склоњена, 15 минута касније добили су могућност да бирају један од предмета који ће им помоћи да добију награду, где је тачан одабир поново био камен. Пошто су у већини случајева гаврани бирали исправно камен, када је након још 15 минута кутија враћена успешно су долазили до награде.

У другом експерименту су кутију враћали за одлагањем од 17 сати, где су гаврани показали исти ниво успешности. Такође је уочено да могу да одложе своје реакције ако науче да их након дужег временског периода чека боља награда у поређењу са оном коју би добили да реагују моментално. Оваква спосоност планирања при одложеној реакцији је претходно примећена само код људи и човеколиких мајмуна, при чему је у испитивању деце познат екперимент са маршмелоуима (белим слезом).

Када се деци да прилика да узму један маршмелоу одмах, или добију два ако сачекају 15 минута, показује се да постоји висока корелација оних који бирају да сачекају и њиховог каснијег успеха у школи и самоконтроли. Занимљиво је да деца млађа од четири године немају ову способност одлагања задовољства које су истраживачи уочили код гаврана.

Поред планирања, испитана је и спсобност гаврана да изврше трампу, при чему су са лакоћом научили да замене чеп од флаше за храну, као и да не могу да замене ни један други предмет осим тог. Додатна потврда ових налаза била је изузетна способност трансфера, при чему су гаврани били подједнако успешни у различитим ситуацијама и са различитим објектима.

 

 

 

 

 

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs