открића

Фернандина, корњача која се појавила након 100 година

Огромна корњача, која је последњи пут виђена 1906, недавно је уочена на острвима Галапагос у Тихом океану

Фото: Wikipedia

Текст: Ивана Николић

Вашингтон Тапија, директор непрофитне организације Иницијатива за очување џиновске корњаче Галапагос (GTRI), иначе и један од највернијих Фернандининих фанова, предводио је експедицију која је једног фебруарског дана видела корњачу за коју се деценијама мислило да је изумрла.

„За мене је то било најважније достигнуће у животу јер сам радио на очувању корњача 30 година. То је буквално мој Оскар“, каже Тапија.

Тапија је на пут кренуо са четворицом ренџера и биологом Форестом Галантеом, који је био домаћин и иницијатор путовања. Тог 17. фебруара петорка је у рану зору кренула у потрагу за зеленим површинама на острву Фернандина (по коме је корњача и добила име), а које је, као уосталом и читав архипелаг, вулканско острво. Фернандина је најмлађе од 14 острва и још увек је активан вулкан. Негде око поднева тим је приметио нешто што је заличило на измет корњаче. Убрзо је Тапија видео и својеврсни кревет – земља је била гурнута у страну и било је јасних отисака стопала у прљавштини – и био убеђен да су корњаче негде сасвим близу.

Потом су угледали Фернандину, односно женку врсте Chelonoidis phantasticus, за коју се мисли да је око 100 година стара, и која је последњи пут виђена 1906. Међународна унија за очување природе (IUCN) ју је ставила на своју црвену листу уз назнаку да ће до 2017. потпуно изумрети, а од тада се води као критично угрожена врста.

Тапијин тим је женку сместио у центар за узгој на острву Санта Круз из два разлога: најпре, на подручју на коме је живела није било много хране, а и плашили су се да је, ако је оставе на Фернандини, више никад неће пронаћи. Корњаче воле да се крећу наоколо, а острво које се простире на око 600 km је превелико за евентуалну претрагу. Нераван терен, узрокован обилним токовима лаве, чини лоцирање животиња правим изазовом.

Тим ће такође послати њене ДНК узорке на амерички Универзитет Јејл, специјализован за проучавање гигантских корњача, не би ли утврдили да је заиста реч о женки Chelonoidis phantasticus. Иако би читав процес могао да потраје неколико месеци, Вашингтон Тапија је убеђен да он и његов тим нису погрешили.

Ипак, Тапијин тим не планира да се заустави на проналаску Фернандине. Они очекују да пронађу још корњача, јер су, након открића ове женке, близу њене „кућице“ уочили још трагова кретања ових великих животиња. Стога су одлучили да следеће године крену у још једну експедицију. Уколико и она уроди плодом, тј. ако пронађу још примерака ове корњаче, Тапија се нада повећању броја примерака врсте. За године не брине, јер корњаче живе око 200 година, а Фернандину – иако живи читав век – ништа не спречава да се даље размножава.

„Корњаче су на Галапагосу попут инжењера екосистема. Оне доприносе расипању семена и обликују га. То је тако важна еколошка улога“, закључује Тапија.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs