OTKRIĆA

Rozeta, lovac na kometu

 „Na kometi smo!“ – rekao je jedan od kontrolora iz operacionog centra ESA kada je sonda Rozeta sustigla kometu 67P nakon desetogodišnje misije

Tekst: Tijana Marković

Prvi put u istoriji, nakon deset godina, pet meseci i četiri dana putovanja, jedan ljudski uređaj uspeo je da sustigne kometu tokom njenog orbitiranja kroz Sunčev sistem, napravivši ogroman pomak u istraživanju svemira.

U pitanju je sonda pod nazivom Rozeta (Rosetta), koju je Evropska svemirska agencija, ESA, pre više od decenije, lansirala u svemir kako bi detaljno istražila površinu komete 67P/Churyumov-Gerasimenko.

Tokom oko 6,4 milijarde kilometara dugog puta, koji je morala da prevali kako bi se približila 67P, sonda Rozeta je tri puta obišla oko Zemlje i jednom oko Marsa. Zahvaljujući takozvanoj gravitacionoj „praćki“, Zemlja i Mars su na ovaj način pomogli da Rozeta dobije dovoljno ubrzanje za sustizanje komete.

Tokom narednog 31 meseca, letelica je štedela energiju krećući se po inerciji. Nakon toga, neposredno pred susret sa kometom, letelica je izdržala seriju manevara da bi smanjila brzinu i bezbedno se približila objektu. U suprotnom, cela misija bi otišla u propast.

Kometa  67P/Churyumov-Gerasimenko juri kroz Sunčev sistem eliptičnom putanjom čija je najdalja tačka od Sunca iza Jupitera, a najbliža negde između Marsa i Zemlje.

Njeno jezgro se sastoji iz dva različita segmenta spojena vratom, zbog čega podseća na patku.

Aktivnost Rozete je promenljiva. Dok je bila aktivna, ispuštala je u svemir 300 mm vodene pare u sekundi. Njena prosečna temperatura iznosi oko 70°C, zbog čega joj je površina tamna i prašnjava, a ne svetla i glatka.

Konačno, 6. avgusta, Rozeta je stala „rame uz rame“ sa kometom. Među kontrolorima centra ESA iz Darmštata u Nemačkoj zavladalo je uzbuđenje. „Na kometi smo“, uzviknuo je Silvijan Lođio, jedan od kontrolora. 

Trenutno se sonda i kometa nalaze na oko 405 miliona kilometara od Zemlje, na pola puta između Marsa i Jupitera, dok je Rozeta od 67P udaljena svega oko 100 km.

Nadalje će ova, tri tone teška i 14 m dugačka letelica, pomoću 11 eksperimenata koje nosi sa sobom, detaljno ispitivati svog saputnika, njegov rep od gasa i prašine (koji se naziva koma) i slati informacije nazad na Zemlju.

Ovaj uspeh predstavlja veliki korak u proučavanju kako svemira tako i prošlosti naše planete.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs