Култура науке

Еволуција календара

Након такозване јулијанске и грегоријанске Нове године подсећамо се какви сви календари постоје. И како су настали

Текст: Слободан Бубњевић

У старом веку година се рачунала на сасвим други начин. Пре Римљана не само да ниjе био развијен календар какав познајемо него нису постоjали ни дани у недељи, па чак ни сати нису били jеднаки током целе године. Користило се такозвано темпорално време, а дужина сата jе зависила од дужине обданице. Тек jе у 14. и 15. веку прихваћено еквиноционално време по коме jе дужина jедног сата иста током целе године, одређена као дванаести део дужине обданице на датум пролећне равнодневице. Како је текла еволуција календара?

Египатски календар

Египћани су први направили календар по коме се време мерило помоћу година. За годину дана Земља обиђе круг око Сунца, а пошто са новом годином природан циклус промена годишњих доба увек креће из почетка, година jе наjлогичнија мера за време на Земљи. Као и сви источњачки народи, Египћани су испрва користили лунарни календар, базиран на менама Месеца. Време се у Египту испрва рачунало од jедног пуног Месеца до другог. После свака три пуна Месеца долазило jе до изливања Нила, што jе био повод за читав низ религиозних празника, jер jе земља постаjала плодна. Како би унапред тачно знали када долазе празници, Египћани су покушали да направе календар коjи неће зависити само од Месеца. Тако су њихови астрономи приметили да се на сваких дванаест месеци на небу поjављуjе звезда Сириjус, а период између две поjаве ове звезде назвали су година. Како се астрономиjа у Египту развиjала, тако су годину изделили на 365 дана, чему jе одговарало 12 Месечевих мена. Занимљиво jе како су броjали године. Са доласком сваког новог фараона на власт броjање година кретало jе из почетка. Тако се у Египту, уместо да се каже 250. година или слично, говорило 15. година власти фараона Рамзеса. Као и сви народи Старог света, посебну пажњу су поклањали пролећноj и jесењоj равнодневици (21. март и 22. септембар), jединим данима у години када jе дужина ноћи и обданице једнака.

Римски календар

Римљани су ударили темеље савременом календару. Сама реч календар потиче из латинског jезика, од calendarium, што jе у Риму био назив за дужничку књигу. Наиме, први дан сваког месеца био jе тренутак да се врате сви дугови, а како се у Риму почетак месеца називао Календа, када jе месец млад, тако jе и књига дуговања добила назив. У старом веку нису постоjали називи за дане у недељи, па су Римљани месец делили на два дела, а не на четири седмице као данас. Средишњи дан у месецу се називао ide (што на латинском значи средина), када jе месец био пун. У историjи је остала позната мартовска иде, као дан када jе убиjен император Jулиjе Цезар. Jош jедан дан у месецу jе имао своj назив – то је nona, девети дан пре иде. Сви ови дани су били прилика за религиозне светковине и празнике. На почетку свог развоjа, Римљани су користили годину коjа jе имала десет месеци, а два недостаjућа месеца су додали касниjе. Године су броjали од легендарног оснивања града Рима, а месецима су дали имена. Већина назива за месеце су римски редни броjеви (први, други, трећи…). Први месец у години – јануар, добио је име по римском богу Jанусу, док jе јул добио назив у част Jулиjа Цезара, а август по његовом наследнику Октавиjану Августу. Уз то, Римљани су чак израчунали да Сунчева година не траjе 365 дана, него 365 дана и 6 сати.

Jевреjски календар

Jевреjски календар jе први увео поделу на седам дана у недељи. Пошто су Моjсиjевих десет заповести захтевале од Jевреjа да седми дан у недељи одмараjу, Jевреjи су за то одредили дан коjи су назвали субота и коjи су прослављали. Касниjе су имена добили и остали дани, а када jе настало хришћанство, дан празновања се померио на недељу, такође из религиозних разлога. Поред овога, Jевреjи су у календар увели систематско броjање година, коjе ниjе зависило од тренутног владара. Њихов календар jе броjао године од постанка света, што чини и данас, док су хришћани започели броjање година од рођења Исуса Христа, што се данас назива новом ером.

Jулиjански календар

Наjдужа година у историjи траjала jе 445 дана. То jе било 46. године пре нове ере. Тада jе римски император Jулиjе Цезар позвао из Александриjе астронома Сосигениjа да унесе исправке у римски календар. Римљани су знали да година траjе 6 сати дуже од 365 дана, али су до тада користили календар без преступних година. Због вишка се било накупило 67 дана разлике, коjе jе Сосигениjе додао у 46. годину, а потом увео да се сваке четврте године на фебруар додаjе jош jедан дан, како не би настаjала разлика. После ове jулиjанске реформе (назване тако по Jулиjу Цезару), датуми пролећне равнодневице су били усклађени са Сунчевим кретањем. Било jе jош неколико исправки римског календара, а од цара Константина се користи и подела на дане у недељи.

Грегориjански календар

Како се астрономиjа даље развиjала, израчунато jе да Сунчева година не траjе 365 дана и 6 сати, него 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди (то jест, 11 минута и 14 секунди краће). Зато се од времена Jулиjа Цезара до 1582. године било накупило десет дана разлике. Пошто jе прецизан дан пролећне равнодневице пресудан за одређивање датума хришћанског Ускрса (коjи се одређуjе као прва недеља после пуног Месеца коjи пада на или после пролећне равнодневице), папа Грегориjе 13 jе одлучио да измени дотадашњи jулиjански календар. Реформу jе извршио jезуитски математичар Кристофер Клавиjус, коjи jе 1582. годину скратио за десет дана, а уместо да свака четврта година буде преступна, увео jе да се године почетка столећа (1700, 1800, 1900) прескачу као преступне три пута, а да свака четиристота година и даље буде преступна. Ова реформа jе календар наjвише приближила астрономским поjавама, а данас се грегориjански календар користи у целом свету. Ову реформу нису прихватиле само неке православне цркве, попут Српске православне цркве. Због противљења папскоj реформи и традициjи, српска црква и даље користи jулиjански календар, али он сада већ касни 13 дана, тако да српска Нова година долази 13 дана касниjе. Наш познати научник Милутин Миланковић jе на сабору православних цркава понудио решење календара коjе jе тачниjе од грегориjанског, али ни оно ниjе прихваћено у пракси.

ПРЕСТУПНА ГОДИНА

Година 2014. није преступна, као ни претходна 2013, док је она пре ње, 2012. то била. Када ће поново доћи следећи преступни дан, односно 29. фебруар? Откад је овај дан као bis sextum 46. године нове ере уведен у календар јулијанском реформом, до данас је за 2056 година било 499 преступних дана. На сваких 400 година се, наиме, накупи разлика од 97 преступних дана, будући да се почетак века прескаче као преступна година три пута. Следећа преступна година је 2016, а они који су се родили 29. фебруара чекаће на свој прави рођендан четири године. До краја века ће имати само 37 „година“.

КУЛТУРА НАУКЕ

Свакодневица од пре 1000, 400 или 100 година није била иста као данас. Како и зашто се променила? Колико је томе допринела наука? Колико су креативне идеје, упорност и храброст истраживача променили свет?

Истражите текстове из рубрике КУЛТУРА НАУКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs