lica matematike

Euklid

Zapadnoevropskoj tradiciji ostavio je knjigu koja će po popularnosti i uticaju vekovima pratiti Bibliju

O Euklidovom životu se ne zna gotovo ništa uprkos činjenici da je njegovo delo više od 2000 godina predstavljalo osnovu svakog matematičkog znanja. Mnogi ga nazovaju  „ocem geometrije” iako je merenje i određivanje odnosa bilo uveliko poznato kada je Euklid pisao svoje  „Elemente” (Στοιχεῖα).

Bilo je to oko 300. godine pre nove ere u Aleksandriji, u čuvenom muzeju (kući muza). Kako se pretpostavlja, ovde je došao pravo iz Platonove Akademije gde je učio o geometriji. U „Elementima“ je sakupio sva dotadašnja znanja iz geometrije, ali i drugih matematičkih oblasti, a zapadnoevropskoj tradiciji ostavio je knjigu koja će po popularnosti i uticaju vekovima pratiti Bibliju.

Njegovo shvatanje geometrije se razlikovalo od egipatskih merenja zemljišta po apstraktnosti, sistematičnosti i logičkom zaključivanju. Upravo zato su „Elementi“ vekovima predstavljali model za izlaganje naučnog znanja i uzor svakom logičkom rasuđivanju. U istoriji nije poznato postojanje rasprostranjenijeg udžbenika od „Elemenata“, koji i danas imaju veliki uticaj na različite naučne oblasti i predstavljaju primer primene logike i veštog povezivanja starih i novih informacija.

Njihovu veličinu nije pomutilo ni to što je u 19. veku otkriveno da ovaj spis nije savršen, kao što se do tada mislilo, kao ni to što su njegovi nedostaci doveli do nastanka neeuklidskih geometrija. Strogi dokazi i deduktivno zaključivanje neke su od osnovnih odlika Euklidovog dela.

Osnovna pretpostavka od koje polazi jeste da postoje aksiomi i postulati, koji se ne dovode u sumnju, i stavovi i teoreme koje treba dokazati. Dok su aksiomi znatno opštiji i važe van geometrije, postulati se vezuju isključivo za ovu oblast, ali tako da ne važe za pojedinačne prave, tačke ili geometrijske oblike, već su apstraktni. Peti i poslednji među njima matematičarima je zadao najviše problema, ali doveo i do zanimljivih neeuklidskih razmišljanja.

„Elementi“ nisu samo nenadmašan uzor u deduktivnom matematičkom zaključivanju, već su u mnogim oblastima smatrani „svetom“ knjigom. U romanu „Braća Karamazovi“, Ivan Karamazov kaže da ako bog zaista postoji i ako je stvorio svet, onda je to učinio po Euklidovim pravilima, a prema jednoj anegdoti nekadašnji američki predsednik Abraham Linkoln nije se odvajao od „Elemenata“. Stalno ih je iznova čitao i govorio sebi: „Nikada nećeš biti dobar pravnik ukoliko ne shvatiš šta dokazi znače.“

Euklid je napisao još nekoliko spisa, a među sačuvanima su „Optika“, „Data“, „Fenomeni“ i „Katoptrika“.

——————————————————————————————————————————-

LICA MATEMATIKE

Naučnopopularna manifestacija Maj mesec matematike (M3) ove godine predstavlja stvarna, živa lica matematike širom Srbije – deset najkreativnijih nastavnika matematike, ali i lica deset velikana koji su kroz istoriju gradili ovu disciplinu.

Po biografskim motivima matematičara koji su deo akcije ”Lica matematike” Centar za promociju nauke je organizovao akciju rešavanja zadataka Moj današnji zadatak

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs