Роботи

ECCE робот: Органска машина

Док jе неке роботе на први поглед веома тешко разликовати од човека, поjедини имитираjу људе на сасвим неочекиван начин

Ecce homo

Понтије Пилат

 

Многи научници, роботичари, али и психолози, веруjу да jе jедан од наjважниjих услова који мора да се испуни да бисмо пустили роботе да уђу у наш живот, бораве у нашоj близини и помажу нам у кућним пословима – да личе на људе што jе више могуће. Док jе неке роботе на први поглед веома тешко разликовати од човека, поjедини имитираjу људе на сасвим неочекиван начин.

ECCEROBOT (Embodied Cognition in a Compliantly Engineered Robot) направљен jе тако да се креће и реагуjе на спољни свет на исти начин као и човек. Међутим, и његов изглед jе копиjа човека. ECCEROBOT делуjе помало застрашуjуће, са телом коjе као да jе огољено, без коже, а на његовоj површини се jасно виде мишићи, тетиве и кости, односно њихова верна имитациjа израђена од вештачких материjала. ECCEROBOT jе прављен по угледу на људску анатомиjу, и мада можда не делуjе тако, он је сличниjи човеку него већина хуманоида. Због тако необичног изгледа, али и своjих специфичних могућности – на пример да се врло нежно рукуjе са човеком – ECCEROBOT се последњих година нашао чак и на насловним странама светски познатих магазина.

Занимљиво jе да jе прављен, jедним делом, управо у Србиjи. Истраживачка група ЕТФ Роботикс, коjу чине студенти докторских, мастер и основних студиjа Електротехничког факултета Универзитета у Београду, под руководством професора Вељка Поткоњака, учествовала jе у европском FP7 проjекту ECCEROBOT коjи jе за циљ имао стварање jединственог антропомиметичког робота. Електротехнички факултет jе тако постао партнер значаjним европским академским институциjама: Универзитету у Сасексу, Техничком универзитету у Минхену, Универзитету у Цириху, као и францускоj компаниjи ТРС. Они су удруженим снагама радили на проjекту ECCEROBOT, коjи jе jош у току.

ECCEROBOT jе, иначе, замишљан као кућни робот коjи помаже људима у дневним пословима и коjи има способност интеракциjе са људима на начин коjи jе сличан њима самима. На развоjу ECCEROBOT-а ће се радити jош наjмање читаву децениjу. За сада су направљена тек два примерка, а до сериjске производње проћи ће jош много година. Задатак тима ЕТФ Роботикс у овом заjедничком проjекту jе да развиjа управљање хуманоидним роботом коjи копира укупну форму људског тела и његових унутрашњих структура: костиjу, мишића, зглобова и тетива. Да би се направили торзо, флексибилна кичма, руке и шаке робота, коришћени су разни материjали, као што су термопластични полимери од коjих су направљене кости робота, док еластична ужад, канапи и други мекани и флексибилни материjали замењуjу тетиве и мишиће.

Наша истраживачка група већ неколико година бави се истраживањима у области роботске динамике, рачунарских симулациjа роботских система, управљања и примене робота. Међутим, наjвећи изазов у конструисању ECCEROBOT-а, и оно по чему се он разликуjе од већине осталих хуманоида, jесте што зглобове, као и код људи, покрећу „мишићи“. Они у себи имаjу мотор и опруге (коjе замењуjу тетиве) споjене за кости. Да би се кретање робота контролисало на одговараjући начин, потребно jе испунити врло компликован и софистициран задатак: имплементирати ефикасну и прецизну контролу силе коjа покреће делове тела. Jер, сваки, па и наjjедноставниjи покрет човека укључуjе покрете великог броjа мишића и других делова организма. Група ЕТФ Роботикс посветила се прављењу само jедног – по њима наjважниjег – дела ECCEROBOT: руке. Они такође развиjаjу математички модел горњег дела тела антропоморфног робота са еластичним зглобовима, али раде и броjне друге важне послове коjи су део развоjа ECCEROBOT-а.

 

КЊИГА О РОБОТИМА

 

У свету данас има више од 4.500.000 робота. Тај број расте онако како аутомати од човека преузимају све више тешких, непријатних или опасних послова. Да ли ће у будућности свака кућа имати свог робота? О овoм и другим питањима сазнајте у каталогу “Роботи” који је ЦПН издао поводом “Данa будућности”. Текстове су приредили Марија Николић, Марија Видић и Слободан Бубњевић, а публикацију је дизајнирао Јован Микоњић. Књига о роботима се може купити на Великој изложби робота, у Галерији Робне куће “Београд”, у Кнез Михаиловој 5, по цени од само 150 динара.

Истражите више о Роботима.

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs