Фото: Wikimedia

 

Мама каже да ће телескоп Хабл добити млађег брата,

али њу не разумемо ни ја ни мој тата. Кажи ми, Себ, шта је то Џејмс Веб?

 

Двадесет осам година има како Хабл непрекидно свемир снима,

али да бисмо разумели ситне детаље неба, Хаблу сада помоћ треба.

Он снима дубоки свемир и фотографије нам шаље

о галаксијама које су од нас далеко… најдаље.

Али, астрономе тренутно највише брине колико има свемирске прашине.

Зато нам треба телескоп од Хабла још већи – џиновско огледало, такорећи,

који ће бити изнад Земље високо, и имати инфрацрвено око.

 

Не разумем те баш начисто, зар није свачије око исто? Мало сам поспана, па ми логика касни, молим те, боље ми ово објасни!

 

Да бисмо истражили галаксије, њихов почетак и крај, треба да разумемо какав им је сјај.

Све галаксије светлост зраче, неке слабије, а неке јаче.

Многе од њих су стидљиве,

сакриле су се иза облака прашине, па су нашим очима невидљиве.

Оне се близу једна друге гнезде, у њима живе најмлађе и најсјајније звезде.

Милион таквих галаксија космосом лута, далеко од дворишта нашег Млечног пута.

Њихово постојање, где год их има, Џејмс Веб телескоп ће ускоро да снима!

 

Али, ако је очима не видимо својим, како знамо да галаксија постоји?

 

Далеких галаксија скривену лепоту, откривамо снимајући њихову топлоту.

Као када лети изађеш из куће, ти не видиш зраке, ал’ знаш ”баш је вруће”.

У галаксијама младе звезде брину како да загреју космичку прашину.

 

Мислим да је ова тема јасна мени – кад загревам шећер, он се зарумени.

 

Тако је. Да бисмо остварили ту намеру, на Џејмс Веб смо уградили термалну камеру.

Његово огледало чак од твоје собе је веће, много зрака на њега моћи ће да слеће.

Те сигнале, даље, систем ће у компјутере да шаље.

А затим ћемо на екрану да видимо свемирску слику складну – црвена боја за топлу галаксију, а плава боја за хладну.

 

Шта се догоди након што се галаксија роди? Да ли живот живи сама, или има пријатеље, као тата и мама?

 

Међу астрономима приче круже да многе галаксије воле да се друже.

А када су близу, услед гравитацијског дејства, настају нека доживотна пријатељства.

 

Мене ипак мало брине – како огромни телескоп одлети до те висине?

 

Да бисмо телескоп послали на крајњу мету, морамо да га ставимо на носећу ракету.

Најбоља од свих њему ће помоћи да угледа нови свет – њено име је Аријана 5.

 

Кад је лети вруће, нас децу из зграде ставе под два прелепа брезова дрвета да нас хладе. Телескоп кад се вине, како се штити од сунчеве врућине?

 

Да без страха од врућине свемир снима сваки дан, Џејмс Веб ће са собом да понесе сунцобран.

подели