Открића

Древна веза пчела и људи

У опсежном истраживању о упoтреби воска у праисторији, објављеном у часопису Nature, учествовала су и четири српска научника 

Текст: Иван Умељић

Древни пољопривредници волели су слатко. Комадићи неолитског земљаног посуђа из Европе, Средњег Истока и Северне Африке, стари око 9 000 година, носе хемијске трагове воска, судећи према анализама хиљада крхотина, објављено је у најпрестижнијем светском научном часопису Nature.

Међу ауторима насловног текста овог часописа су и четири научника из Србије: Славиша Перић и Олга Перић са Археолошког института у Београду, и Јасна Вуковић и Ненад Тасић са Одсека за археологију Филозофског факултета у Београду.

Истраживачи нагађају да се у пољопривредним културама тог времена мед користио за заслађивање хране, али да су пчелињи производи такође могли да нађу примену и у религиозним ритуалима и примитивним облицима лечења.

Веза између људи и пчела још је древнија. Претпоставља се да је грумен воска стар 40 000 година из пећине Бордер у Јужној Африци коришћен за причвршћивање камених врхова за копља а сликовни прикази пчела су уобичајени у праисторијској уметности у камену пронађеној широм подсахарске Африке.

Међутим, најновије истраживање је најснажнији доказ до сада да су ране пољопривредне културе у великој мери користиле производе од пчела (Apis mellifera). Пољопривреда се појавила на Средњем Истоку пре око 10 000 година а таласи досељеника пренели су знања у Европу.

Хемичари на Универзитету у Бристолу Мелани Рофе-Салк и Ричард Евершед, предводили су испитивање остатака пчелињег воска из више од 6.400 глинених посуда за кување широм Евроазије, старих између 9 000 и 4 000 година. Евершедов тим је раније открио дебеле наслаге меса, млечних производа и сира у неким прастарим земљаним посуда.

Трагови пчелињег воска били су релативно неуобичајени – само 4 од 570 посуда из северозападне Анадолије носе трагове пчелињих производа. Међутим, пронађени су на ширем географском подручју, открили су истраживачи. Неолитска грнчарија са југа Велике Британије и Данске, све до Балкана, садржала је пчелињи восак, што је случај и са људским рукотворинама пронађеним у 7000 година старом налазишту у Алжиру. 

У прастаром, 9 000 година старом, археолошком налазишту у Турској названом Чаталхојук, пронађена је најстарија посуда за држање воска. У самом налазишту, на зиду је насликана и шара у облику саћа. Према речима научника, климатски услови су успорили и ограничили ширење пчела према северу Европе. Грнчарија из Ирске, Шкотске и северне Скандинавије не садржи трагове воска.  

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs