otkrića

Deca (pra)istorije, zaboravljena jeftina radna snaga

Kosti i artefakti pronađeni na nekoliko mesta u svetu pokazuju da su deca – među kojima su najmlađi imali osam godina – radila u rudnicima i pekla cigle

Foto: Flickr

 

Tekst: Ivana Nikolić

Pojačano interesovanje za takozvanu arheologiju detinjstva, donelo je lavine neverovatnih saznanja – poput ovog da su deca neretko obavljala veoma teške i zahtevne poslove, kao što su vađenje soli ili pravljenje cigli. Zanimljivo je da su neka od njih do svoje šeste godine znala da naprave i glinene posude!

Ove i slične pronalaske nedavno su u Barselonina na skupu Evropske asocijacije arheologa predstavili naučnici iz raznih delova sveta. „Iako su artefakti i ostaci kostiju na osnovu kojih su naučnici mogli da otkriju detalje o deci-radnicima relativno oskudni i raštrkani, od velike je važnosti istrajnost i fokusiranost istraživača da se bave ovom temom“, rekla je arheološkinja Meli L’Roj, jedna od organizatora ovog skupa.

Šta otkrivaju kosti…

Arheolog Hans Rešrajter iz Prirodnjačkog muzeja u Beču posvetio se izučavanju pronađenih kostiju za koje se veruje da su pripadale deci, i o tome šta te kosti govore o njihovom životu i detinjstvu. Rešrajter trenutno radi na ljudskim ostacima pronađenim u prastarom rudniku soli u austrijskom Halštatu. Tamo je, zajedno sa kožnom kapom iz 1300-1000. godine pre nove ere – koja po veličini odgovara dečjoj glavi – pronađen i veoma mali alat, za koji se pretpostavlja da su ga koristila deca. Ovo znači i da su u rudnicima na teritoriji današnje Austrije deca radila minimum dva veka ranije nego što se prvobitno smatralo.

Zanimljivo je da se deca u praistoriji nisu isključivo bavila teškim, napornim poslovima. Kada je L’Roj analizirala gomilu ostataka skeleta iz praistorijskih grobova u Francuskoj, pronašla je tri dečija zuba sa cilindričnim brazdama. „Takve promene nastaju onda kada ljudi dugo koriste zube kako bi istezali ili omekšavali biljni materijal ili životinjske tetive, i to tokom dužeg vremenskog perioda“, objašnjava L’Roj. Taj materijal je, dodaje ona, verovatno korišćen za šivenje ili pravljenje korpi. Zubi su pripadali deci uzrasta jedne do devet godina, koja su živela negde između 3500. i 2100. godine stare ere, što se svrstava među najstarija svedočanstva o tome da su deca bila uključena i u „finije“ radove. L’Roj sada planira da pretraži ljudske ostatke iz više od 30 grobnica u Francuskoj iz istog vremenskog perioda, i očekuje da će naći još dokaza o deci-radnicima.

 …a šta artefakti?

Kada je arheolog Stiven Dorland sa Univerziteta u Torontu pregledao ostatke keramičkih posuda iz 15. veka, pronađene u jednom praistorijskom selu na jugu Kanade, video je malene tragove od noktiju. Njihova veličina je pokazala da su ove glinene posude pravili šestogodišnjaci.

Osim činjenice da su deca veoma ranog uzrasta pravila ove posude, ovde je zanimljiva još jedna činjenica, ističe Dorland. U mnogim modernim društvima, kao i u onim starim, samo su glinene posude izvrsnog kvaliteta išle u peć. Kod ovih, kanadskih, koje su pravila deca, primetne su greške, tj. vidi se da je reč o nečijim prvim koracima u pravljenju posuda – ali su i one, takve, dogurale do peći. „To pokazuje da su deca u ovim zajednicama imala određeni nivo društvenog kredibiliteta“, objašnjava Dorland.

Ni deca na prostoru današnje Litvanije nisu uspevala da pobegnu od svog vremena, pa su tako cigle i crepovi iskopani sa jednog srednjovekovnog dvorca u toj zemlji obelodanili otiske svojih mladih (i malih) kreatora. Analiza brazdi otisaka sugeriše da su deca starosti 8-13 godina napravila više od deset odsto građevinskog materijala koji je iskopan, kaže arheolog Povilas Blaževičijus iz Nacionalnog muzeja Palate velikih vojvoda Litvanije.

S obzirom na to da Litvanija nema sačuvane pisane izvore o angažovanju dece kao radne snage tokom istorije, ovakvi, fizički tragovi predstavljaju jedini dokaz o njihovoj angažovanosti na fizičkim poslovima na tlu Litvanije star nekoliko vekova, objašnjava Blaževičijus.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs