открића

Деца (пра)историје, заборављена јефтина радна снага

Кости и артефакти пронађени на неколико места у свету показују да су деца – међу којима су најмлађи имали осам година – радила у рудницима и пекла цигле

Фото: Flickr

 

Текст: Ивана Николић

Појачано интересовање за такозвану археологију детињства, донело је лавине невероватних сазнања – попут овог да су деца неретко обављала веома тешке и захтевне послове, као што су вађење соли или прављење цигли. Занимљиво је да су нека од њих до своје шесте године знала да направе и глинене посуде!

Ове и сличне проналаске недавно су у Барселонина на скупу Европске асоцијације археолога представили научници из разних делова света. „Иако су артефакти и остаци костију на основу којих су научници могли да открију детаље о деци-радницима релативно оскудни и раштркани, од велике је важности истрајност и фокусираност истраживача да се баве овом темом“, рекла је археолошкиња Мели Л’Рој, једна од организатора овог скупа.

Шта откривају кости…

Археолог Ханс Решрајтер из Природњачког музеја у Бечу посветио се изучавању пронађених костију за које се верује да су припадале деци, и о томе шта те кости говоре о њиховом животу и детињству. Решрајтер тренутно ради на људским остацима пронађеним у прастаром руднику соли у аустријском Халштату. Тамо је, заједно са кожном капом из 1300-1000. године пре нове ере – која по величини одговара дечјој глави – пронађен и веома мали алат, за који се претпоставља да су га користила деца. Ово значи и да су у рудницима на територији данашње Аустрије деца радила минимум два века раније него што се првобитно сматрало.

Занимљиво је да се деца у праисторији нису искључиво бавила тешким, напорним пословима. Када је Л’Рој анализирала гомилу остатака скелета из праисторијских гробова у Француској, пронашла је три дечија зуба са цилиндричним браздама. „Такве промене настају онда када људи дуго користе зубе како би истезали или омекшавали биљни материјал или животињске тетиве, и то током дужег временског периода“, објашњава Л’Рој. Тај материјал је, додаје она, вероватно коришћен за шивење или прављење корпи. Зуби су припадали деци узраста једне до девет година, која су живела негде између 3500. и 2100. године старе ере, што се сврстава међу најстарија сведочанства о томе да су деца била укључена и у „финије“ радове. Л’Рој сада планира да претражи људске остатке из више од 30 гробница у Француској из истог временског периода, и очекује да ће наћи још доказа о деци-радницима.

 …а шта артефакти?

Када је археолог Стивен Дорланд са Универзитета у Торонту прегледао остатке керамичких посуда из 15. века, пронађене у једном праисторијском селу на југу Канаде, видео је малене трагове од ноктију. Њихова величина је показала да су ове глинене посуде правили шестогодишњаци.

Осим чињенице да су деца веома раног узраста правила ове посуде, овде је занимљива још једна чињеница, истиче Дорланд. У многим модерним друштвима, као и у оним старим, само су глинене посуде изврсног квалитета ишле у пећ. Код ових, канадских, које су правила деца, приметне су грешке, тј. види се да је реч о нечијим првим корацима у прављењу посуда – али су и оне, такве, догурале до пећи. „То показује да су деца у овим заједницама имала одређени ниво друштвеног кредибилитета“, објашњава Дорланд.

Ни деца на простору данашње Литваније нису успевала да побегну од свог времена, па су тако цигле и црепови ископани са једног средњовековног дворца у тој земљи обелоданили отиске својих младих (и малих) креатора. Анализа бразди отисака сугерише да су деца старости 8-13 година направила више од десет одсто грађевинског материјала који је ископан, каже археолог Повилас Блажевичијус из Националног музеја Палате великих војвода Литваније.

С обзиром на то да Литванија нема сачуване писане изворе о ангажовању деце као радне снаге током историје, овакви, физички трагови представљају једини доказ о њиховој ангажованости на физичким пословима на тлу Литваније стар неколико векова, објашњава Блажевичијус.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs