otkrića

Da li je “najslavniji” serijski ubica napokon otkriven?

Misterija još lebdi nad pravim identitetom Džeka Trboseka, koji je krajem 19. veka ubijao prostitutke u siromašnom kvartu Londona

Ilustracija: Wikipedia

Tekst: Ivana Nikolić

Sredinom marta mediji širom sveta objavili su vest da je identitet Džeka Trboseka – koji ne prestaje da fascinira javnost ni 131 godinu nakon serije užasnih zločina u londonskom Vajtčepelu – napokon otkriven zahvaljujući genetičkoj analizi uzoraka na šalu pronađenom pokraj Trbosekove pretposlednje žrtve Ketrin Edous.

Britanski istraživači, koji su studiju pod nazivom Forensic Investigation of a Shawl Linked to the Jack the Ripper Murders (Forenzička istraga šala vezanog za ubistva Džeka Trboseka) objavili u prestižnom Journal of Forensic Sciences, tvrde da je reč o poljskom berberinu koji je tada imao 23 godine, Ejronu Kosminskom, koji je, inače, svojevremeno bio glavni osumnjičeni u policijskoj istrazi. Na šalu se, navode istraživači, nalaze krv i sperma, za koju se tvrdi da pripada ubici. Šal je nađen pored iskasapljenog tela, četvrte od ukupno pet Trbosekovih žena, ubijanih u roku od tri meseca. Ubica nikada nije pronađen.

Ipak, najnovija studija nije prva koja povezuje misterioznog Džeka Trboseka i poljskog berberina, ali jeste prvi put da su dokazi o poklapanju DNK objavljeni u recenziranom časopisu. Naime, priča o šalu gospođice Edous je verovatno centralni element priče o identifikovanju londonskog ubice. Njega je 2007. na aukciji kupio pisac Rasel Edvards, i dao ga Jariju Luhelajnenu, biohemičaru sa Univerziteta „Džon Murs“, u britanskom Liverpulu, na analizu. Rezultati su još tada upućivali na Kosminskog, ali nikada nisu objavljeni u celini, u vidu zasebne studije, zbog čega su mnogi genetičari sumnjali u verodostojnost genetičke analize. Edvards je rezultate objavio u svojoj knjizi Naming Jack the Ripper (Imenovati Džeka Trboseka) iz 2014.

Kada su Luhelajnen i njegov kolega Dejvid Miler, ekspert za reprodukciju i spermu sa britanskog Univerziteta u Lidsu, ponovili analizu, objavili su da je reč o „najsistematičnijoj i najnaprednijoj genetičkoj analizi ubistava Džeka Trboseka do sada“. Testovi Luhelajnena i Milera su poredili fragmente mitohondrijske DNK (dela DNK nasleđenog samo od majke) iz šala sa uzorcima uzetim od živih potomaka gospođice Edous i Kosminskog. Uzorci se podudaraju, zaključuju autori studije u Journal of Forensic Sciences. Analiza takođe pokazuje da je ubica imao smeđu kosu i smeđe oči, što se podudara sa izjavama svedoka iz inicijalne istrage s kraja 19. veka.

Osim poljskog berberina, neke genetičke analize su upućivale i na slikara Voltera Sikerta. Pre nekoliko godina američka autorka krimića Patriša Kornvel tražila je analizu DNK uzoraka sa pisma koje je Džek Trbosek navodno poslao policiji, i na kome se i potpisao imenom koje ga je proslavilo – Jack the Ripper. Tako je Kornvel u svojoj knjizi, a na osnovu DNK analiza i drugih tragova – serijskim ubicom proglasila pomenutog slikara. Druge analize pisma, u čiju autentičnost mnogi sumnjaju, pokazale su da je ubica najverovatnije bila žena.

Međutim, pojedinci tvrde da ovi, najnoviji dokazi još nisu dovoljno jasni i precizni kako bi se slučaj proglasio zatvorenim.

Tako neki kažu da ne postoji nikakva evidencija da je šal zaista bio na mestu zločina, a sve i da jeste, tokom godina je mogao da se ošteti ili kontaminira.

Drugi kritičari „Kosminski teorije“ kažu da je problematično to što ključni detalji o specifičnim genetičkim varijantama dobijeni upoređivanjem DNK uzoraka nisu uključeni u rad. Umesto toga, autori studije ih predstavljaju putem grafikona sa nizom obojenih kutija, a na mestima gde se one preklapaju, uzorci sa šala i savremene DNK se poklapaju. U svoju odbranu, Luhelajnen i Miler tvrde da im britanski zakon o zaštiti podataka ne dozvoljava da objave genetičke informacije živih rođaka gospođice Edous i berberina Kosminskog. Oni tvrde da je grafikon, zapravo, najpregledniji za ne-naučnike, pogotovo one „koje zanima pravi zločin“.

Još jedna kritika dolazi od eksperta za mitohondrijsku DNK sa Univerziteta u Insbruku, Hansija Vajsenštajnera, koji kaže da ova DNK može samo pouzdano da pokaže da ljudi – ili dva DNK uzorka – nisu povezani.

„Na osnovu mitohondrijske DNK može se samo isključiti osumnjičeni“, kaže Vajsenštajner, što znači da bi mitohondrijska DNK iz šala mogla da pripada Kosminskom, ali je isto tako mogla da pripada hiljadama ljudi koji su tada živeli u Londonu.

Izgleda da ćemo, ipak, morati još da sačekamo do definitivne potvrde identiteta Trboseka.

OTKRIĆA

Svakoga dana se u svetu objavi više hiljada novih otkrića. Koja od njih su zaista bitna? Koja menjaju naučnu paradigmu? I kako razumeti šta se zapravo dešava na naučnim frontovima?

Istražite tekstove iz rubrike OTKRIĆA.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs