открића

Да ли је Лоракс мајмун?

Амерички истраживачи у раду објављеном крајем јула тврде да би инспирација за славног фиктивног јунака Лоракса могао бити афрички мајмун патас

Фото: Flickr

 

Текст: Јована Николић

“Ја сам Лоракс и говорим у име дрвећа”, овим речима се представио један од најпопуларнијих ликова америчке књижевности за децу Лоракс у истоименој књизи Доктора Сјуса. Ова еколошка прича написана је две године након што је настао модеран амерички еколошки покрет, односно 1972, а глобалну популарност је потврдила и 2012. године када је по њеним мотивима снимљен анимирани филм.

Годинама се говорило да је изглед фиктивног лика инспирисан двадесет шестим председником САД Теодором Рузвелтом који се такође залагао за заштиту животне средине, био ниског раста и имао бркове. Међутим, група истраживача са Дартмут колеџа међу којима има стручњака за књижевност али и за еволуцију примата, почела је да трага за одговором на питање да ли Лоракс постоји заиста у природи.

Крајем јула тим предвођен Натанијелом Доминијем са департмана за антропологију и биолошке науке објавио је у часопису Nature, Ecology and Evolution рад у коме тврди да је Теодора Сјуса Гајзела на стварање Лоракса могао да подстакне мајмун патас. Они у раду наводе да је 1970. године Сјус путовао у национални парк Маунт Кенија и да је код себе од папира имао једино списак веша који је послао на прање па је на овом парчету хартије за једно поподне написао 90 одсто приче о Лораксу.

Кенија, као још неки делови Африке, заиста су станиште патас мајмуна, а Сјусов лик је најпре замишљен као плав да би после променио боју у наранџасту која подсећа на ову врсту мајмуна. Осим тога, из описа његовог гласа може се закључити да су и звуци које испуштају слични, а и патас има некакву врсту бркова. Како би потврдили сличности између ове афричке животиње и лика из сликовнице истраживачи су компјутерском анализом комбиновали њихове различите слике.

Патас мајмун (Erythrocebus patas) је са својим стаништем повезан на начин који би могао да открије нове детаље о позадини Лораксовог активизма. Наиме, ова животиња у великој мери зависи од акације познате као звиждећи трн (Vachellia drepanolobium). Ово дрво је један од главних извора хране за патаса који се храни гумом коју оно производи чиме не угрожава биљку.

Ова врста акације расте у неким деловима Африке и у својим листовима садржи танин како би се одбранила од биљоједа попут слонова и жирафа. Са појединим врстама мрава живи у симбиози тако што се они крију у њеном лоптастом трњу и хране нектаром а заузврат је бране од животиња које би могле да је поједу, док је са патас мајмуном успоставила однос познат као коменсализам који на једну врсту утиче позитивно а на другу ни позитивно ни негативно.

Мали број падавина отежава опстанак звиждећег трна, а оно постаје све мање отпорно на сушу и теже се брани од животиња што доводи у питање и будућност хране патаса, а осим тога ово дрво производи веома квалитетан ћумур који је тражен широм Кеније. Истраживачи праве паралелу између патасовог односа према овој биљци и Лораксове одбране фиктивног дрвета труфула и наговештавају да један од омиљених дечјих ликова можда не говори у име дрвећа само да би заштито природу већ и да би одбранио врсту од које зависи његова сопствена будућност.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs