Тимови научника са Института „Пастер“ у Француској који прате епидемију еболе у Гвинеји, уверени су да је вирус мутирао

Текст: Борис Клобучар

У марту 2014. године, епидемија вируса еболе откривена је на Институту „Пастер“. Данас се у овој установи интензивно прати развој епидемије и вируса, а у току је анализа 600 узорака крви пацијената из Гвинеје. Мада је само део узорака анализиран, др Аванаж Сакунтабаи, један од генетичара са овог института, каже да се вирус значајно мења.

Техником генетског секвенцирања научници са овог, али и других института широм света, одређују тачан редослед нуклеотида у РНК вируса. Од редоследа молекула у РНК вируса са почетка епидемије, како каже др Сакунтабаи, доста се променило.

Данас постоје случајеви где симптома уопште нема, па је самим тим теже пратити тачан број заражених вирусом еболе. Још није сигурно да ли су асимптоматични случајеви више заразни, односно да ли овај механизам боље преноси вирус.

Свака репродукција вируса носи са собом шансу мутације, па што дуже траје епидемија, односно што је дуже вирус међу људима, све су веће шансе за мутације саме еболе. Вирус се прилагођава условима средине. Временом постоји шанса, како др Сакунтабаи каже, да вирус еволуира тако да, на пример, буде мање опасан (смртоносан), али да се лакше преноси.

ПРЕНОС ВАЗДУХОМ?

У јавности постоји страх да би овај вирус могао да еволуира тако да се преноси кроз ваздух. На Институту кажу да овакав случај још није примећен. Да би се догодила оваква промена, морала би да се деси велика мутација самог вируса.

Нити један сличан вирус који се преноси путем крви, као што су ХИВ или хепатитис Б, није показао тенденције да мутира тако да би могао да се преноси ваздухом, рекао је професор Давид Хејман, експерт за инфективне болести.

Ипак, не може се искључити могућност да једног дана ебола еволуира на овај начин. За сада, једини начин за преношење еболе јесте контакт са телесним течностима зараженог, као што су крв, зној, урин и друге.

Научници са Института „Пастер“ помно прате развој вируса, између осталог, како би знали да ли ове мутације утичу на реакцију вируса на лекове. Из ове институције се надају да би ускоро могли да имамо вакцину, што је најбољи начин превенције и стављања тачке на ову епидемију.

СМРТНОСТ ОД 40 ОДСТО

Тренутно се на овом институту развијају две вакцине. Једна од њих је на бази вакцине против рубеоле, са малим генетским модификацијама. Вакцина ради тако што се тело излаже слабој, безопасној количини вируса, који изазивају реакцију имуног система.

У недељи од 19. до 26. јануара први пут од почетка последње епидемије је број нових случајева у свету пао на испод стотину, у Гвинеји, Либерији и Сијера Леонеу.

Према подацима Светске здравствене организације (World Health Organization), до 30. јануара је у свету од почетка епидемије инфицирано 22.125 људи, од којих је умрло 8829, што даје проценат смртности од око 40 одсто.

Истраживања генетичким секвенцирањем, попут оних на Институту „Пастер“, требало би да одговоре и на питање због чега је овај проценат толики.

Истражите више од епидемији еболе

подели
повезано
Творац Сретењског устава
Астероид Дејвид Боуви