Култура науке

Човек који је лечио Гетеову душу

Један од најчудноватијих инструмената за лечење о којима је писао немачки лекар и пионир психијатрије Јохан Кристијан Рејл јесте и сурови мачји клавир

Текст: Јована Николић

Када је 2009. године снимљен кратки анимирани филм Cat Piano, који је добио бројне награде и у коме је наратор славни музичар Ник Кејв, већина гледалаца је у њему видела само мрачну фантастику. Сценарио има облик поеме коју пише главни јунак, мачак очаран гласом мачке која је отета и он тражећи је открива да је мачка постала део једног необичног клавира и да није једина која је отета зато што уме да пева.

Не зна се колико је тачно стара идеја о мачјем клавиру, али је извесно да се помиње у ”Рапсодијама о примени психолошких метода у третману менталних сломова” из 1803. године, књизи коју је написао немачки лекар и пионир психијатрије Јохан Кристијан Рејл (1759-1813).

Сурови инструмент

У овом хипотетичком и посве суровом музичком инструменту мачке су поређане у низ тако да се њихови природни гласови подударају са одговарајућим тоновима. Њихови репови су затегнути, а крајеви се налазе испод дирки клавира тако да сваки пут када им дирка притисне реп, или га у неким варијантама убоде ексером, почињу да мјаучу. Највероватније овакав клавир никада није заиста постојао, а Рејл га помиње као третман за особе које су изгубиле ”моћ пажње” која би могла да им се врати слушањем овог инструмента и посматрањем лица мачки које их неће оставити равнодушним. 

Мада је идеја веома сурова и бизарна, Рејлово дело у коме се помиње најважнији је документ психијатрије романтизма. Треба имати у виду стил којим је књига написана и у коме је понекад тешко разграничити метафоре и иронију од онога што аутор заиста тврди. Мачији клавир као и бројни необични детаљи остају у сенци Рејловог значаја за настанак и развој психијатрије. Један је од првих људи који су психијатрију посматрали као медицинску дисциплину, која према његовом мишљењу стоји уз хирургију и фармацију, односно данашњу интерну медицину.

Сам термин психијатрија, који би се могао превести као лечење душе, први пут је употребио сам Рејл 1808. године у једном свом раду, а две године касније Универзитет у Халеу, где је и радио, први на свету уводи овај предмет за студенте медицине. Осим тога, Рејл је основао и први часопис за физиологију на немачком језику и описао инсулу, која се у његову част називала и Рејловим острвом.

Мада су га физиологија и анатомија подједнако занимале као и псхијатрија, његова запажања из ове области, која су била углавном теоријска јер није имао превише клиничке праксе, променила су начин на који је филозофска психологија тог доба третирала менталне поремећаје. Узроке болести Рејл никада није делио на менталне, хемијске и физичке, а теоријска питања о проблему разграничења тела и ума је остављао по страни посматрајући мозак и ум као једно.

Рејлов живот био је дуг свега 54 године, али време на прелазу из просветитељства у романтизам обележиле су бројне промене које се могу уочити и у његовом раду. Док је период пре ”Рапсодија” у великој мери био под утицајем просветитељства, па и филозофије Имануела Канта, након овог дела Рејл се све више ослања на романтизам и схватање организама Фридриха фон Шелинга. Менталне поремећаје је видео као последице слабљења функције ”моћи душе” у које спадају самосвест, разборитост и пажња, а појму самосвести као и њеној улози често се враћао што је једна од одлика романтзима.

На развој медицине, па и њене нове дисциплине коју је Рејл увео, велики утицај је имало Шелингово дело ”Филозофија природе” (Naturphilosophie). Мада ове теорије нису опстале након развоја експерименталне науке, у 19. веку су представљале пример како се филозофија немачког идеализма може применити на проучавање природе, које је још увек било тесно повезано са метафизиком. Рејл прихвата став да организам нема никакав виши циљ и да у природи нема спољашње сврхе, већ се она сама формира из мноштва живих делова чији је најсамосвеснији представник човек.

Однос субјекта и објекта према Рејловом схватању утиче на ментално здравље, а колико ће субјектово схватање објекта добро функционисати зависи од физиологије нервног система. Једна од важних одлика романтизма је и пажња која се поклања несвесном, а Рејл у складу са тим говори о нервним рефлексима, односно несвесним мислима, које утичу на знање о себи.

Сусрети

На метафизици романтизма, али и на научним принципима свог времена Рејл је засновао медицински програм који је развио на Универзитету у Халеу,у граду ком је провео већи део свог живота. У периоду од 1802. до 1805. Хале је био честа станица на Гетеовим путовањима,  а у великој мери разлог су били сусрети и инспиративни разговори са самим Рејлом. Размењивали су своје идеје и мишљења о науци и филозофији свог доба, а претпоставља се да је Гете био и Рејлов пацијент.

Рејл је у Халеу био не само професор на универзитету, већ и директор клиничког института, уредник неколико медицинских часописа, а радио је као лекар. Међутим, до 1787. године живео је неколико година у Берлину где је студирао. Управо овај период се везује за његове просветитељске погледе на свет на шта је у великој мери утицао Херцов салон у коме су се окупљале бројни научници, уметници, филозофи, политичари и остале јавне личности тог времена.

Рејл постаје један од њих у време када је брачни пар Херц поделио неформално салон на два дела тако да Хенријета Херц води књижевна окупљања а Маркус Херц научна на којима је Рејл често говорио. Маркус Херц је био такође лекар и некадашњи Кантов студент, па се у салону у време Рејловог доласка  непрестано говорило о недавно објављеној ”Критици чистог ума” која је имала велики утицај на све мислиоце који су тада о њој дискутовали.

У Берлин се Рејл поново враћа за време Наполеонових ратова, када је 1810. постао декан медицинског факултета на новооснованом универзитету. Ратови су већ раније угрожавали његову успешну каријеру у Халеу јер је тамошњи универзитет од 1806. до 1808. године био привремено затворен, али се Рејл и у то време бавио истраживањима и бринуо о пацијентима. Међутим две године након оснивања Универзитета у Берлину, једна од кључних фигура за његов настанак, Александар фон Хумболт позива га да се прикључи бројним угледним професорима.

Наука се развија у условима ратовања и сталних опасности, а 1812. године пруски краљ Фридрих Вилхелм Трећи позива народ да формира добровољну војску у којој Рејл преузима улогу организатора и оснивача ратних болница. Наредне године, за време Битке народа која је трајала три октобарска дана и у којој су војске Русије, Прусије, Аустрије и Шведске биле уједињене, Рејл у болници у којој ради добија тифус, а месец дана касније и умире.

Мада се не зна шта је један од најважнијих људи почетака психијатрије имао у виду када је писао о мачијем клавиру, препоруке и третмани које је описивао садрже доста необичности за данашње време. Међу њима има сурових приступа као што су различите врсте шок-терапије, али и хуманог одношења према менталном здрављу. Био је један од првих бораца против стигматизације пацијената. Говорио је да гимнастика и плес могу да успоставе равнотежу тела, а за лечење ума препоручивао употребу музике, читање, учење поезије напамет наглашавајући да свако добро лечилиште мора да има позориште. 

КУЛТУРА НАУКЕ

Свакодневица од пре 1000, 400 или 100 година није била иста као данас. Како и зашто се променила? Колико је томе допринела наука? Колико су креативне идеје, упорност и храброст истраживача променили свет?

Истражите текстове из рубрике КУЛТУРА НАУКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs