ОТКРИЋА

Бактерије решавају злочин?

Група научника пронашла је начин да искористи бактерије као доказе у форензици

Текст: Тијана Марковић

Након открића до ког су дошли научници са неколико универзитета у САД-у и Јужној Америци, на челу са Симоном Лаксом, неки од невероватних начина за проналажење доказа и трагова осумњичених у форензичким серијама можда ускоро постану стварност.

Спроведено је истраживање на три различите конференције током којих су чланови тима узимали узорке бактерија са предње и задње стране својих мобилних телефона, делова ђонова својих ципела и током периода од два дана испитивали су површине по којима су се кретали.

Након анализe, добијени резултати показали су да су узорци узети са различитих површина имали другачију структуру заједнице микроба. Доказано је да микробиолошка заједница која живи на тлу има јак и директан утицај на ону са ципела. Томе сведочи понављање и јака корелација између узорака са ципела и пода који су узимани у истом временском тренутку.

На основу добијених ефикасних модела из ових података било је могуће одредити који од учесника истраживања је узео који узорак са ципела или телефона. Истраживачи су успели и да одреде коме који узорак са ципела припада само на основу његове сличности са саставом одговарајућег узорка тла.

Учеснике су тако поделили у три групе, које су одговарале географским локацијама одржаних конференција, управо због различитих микробиолошких структура које су имали на својим ципелама у тренуцима тестирања.

Када су испитали узорке са мобилних телефона, истраживачи су приметили како се на различитим деловима уређаја налазе другачији микроби. На задњој страни, која је у контанту са спољашњом средином, пронађени су другачији организми од оних на предњој, која је у директном додиру са лицем и устима. На овај начин је утврђено и да су на различитим деловима тела стациониране другачије структуре заједнице и да је свака од њих јединствена.

Но, научници су наишли на једну чињеницу која тренутно представља проблем за развој форензике у овом правцу. Наиме, примећено је и да се бактерије на ђону мењају током дана, ако је особа у том периоду обишла више различитих места. Такође,заједница која живи на тлу је угрожена, ако је превише људи прошло преко ње.

Иначе, микробиоми могу дати други допринос развоју форензике, осим проналажења осумњиченог. Научници неколико година уназад улажу пуно труда у испитивање промена биома током процеса разграђивања тела преминулих, који се назива некробиом.

Праћењем ових трансформација може се утврдити колико је времена прошло од смрти човека. Одређени инсекти насељавају тела преминулих на специфичне начине и по одређеним правилима, и због овога се баш они користе у сврхе одређивања периода у ком се десило убиство.

Ова истраживања, иако нису толико велика, нити ће у скорије време омогућити форензичарима да буду попут Хорејшија из Истражитеља из Мајамија, свакако су донела велики допринос у развоју форензике и усавршавању њених метода испитивања.

ОТКРИЋА

Свакога дана се у свету објави више хиљада нових открића. Која од њих су заиста битна? Која мењају научну парадигму? И како разумети шта се заправо дешава на научним фронтовима?

Истражите текстове из рубрике ОТКРИЋА.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs