Др Наташа Тодоровић, научна сарадница Астрономске опсерваторије у Београду објашњава шта значи Супермесец и шта се дешава када је Месец пун или помрачен, као и то који нас све астрономски догађаји очекују у 2019. години

Фото: Wikimedia

Текст: Анђела Мрђа

Почетак године обележио је Месец који је у једном дану, 21. јануара, био и пун и помрачен и такозвани Супермесец. У разговору са др Наташом Тодоровић, научном сарадницом Астрономске опсерваторије у Београду и ауторком изложбе „Астероиди, мали камени светови“, која је недавно одржана у Галерији науке и технике САНУ, сазнали смо шта значи Супермесец и шта се дешава када је Месец пун или помрачен, као и то који нас све астрономски догађаји очекују у 2019. години.

Супермесец
21. јануар, 19. фебруар, 21. март

Месец се 21. јануара налазио најближе Земљи, на 357.000 километара од ње. Поред тога, био је и помрачен, те је била права сензација посматрати ту велику црвену лопту пуног облика како стоји на небу. Следећа два Супермесеца очекују се 19. фебруара и 21. марта. Тих дана се његова појава чини чак 15 до 30 одсто већом него уобичајено. Па ипак, тај Супермесеца биће нешто другачији од минулог…

„Месец се никада сам по себи не мења. Он је увек исти. Међутим, путања којом се креће око Земље је елиптична, мада је важно напоменути да се Земља не налази у центру те елипсе, већ је померена у једну страну, у њен фокус. Тако, док том елипсом кружи око Земље, Месец јој је у једном тренутку ближи, а у другом даљи. Тачка у којој је најближи Земљи, назива се перигеј или перицентар (пери-близина, геа-земља), док је друга, у којој је најудаљенији – апогеј или апоцентар. И заправо, он је у првој тачки од Земље удаљен између 356.000 и 357.000 километара што је 50.000 километара ближе у односу на другу, најудаљенију. Зато га тада заиста много јасније видимо. Када се деси да је у исто време и најближи Земљи и пун, онда га зовемо Супермесеца, и то се управо догодило 21. јануара.

Ове године ће Супермесец бити видљив још два пута. Међутим, ови дани неће бити налик 21. јануару с обзиром на то да се тада поред пуног и супер Месеца, догодило и помрачење! Штавише, у току помрачења снимљен је и један метеор који је пао на Месец, тако да је сензација била вишеструка. Тако нешто, дешава се веома ретко“, објашњава др Наташа Тодоровић.

Помрачење Месеца

21. јануар

Као што је већ споменуто, истог дана када смо на небу могли да посматрамо пун и супер Месец, догодило се и помрачење.

„Када је помрачен, Месец је заправо ушао у сенку Земље. Док се Земља окреће око Сунца она иза себе баца сенку као што то чини и сваки човек када стоји испред Сунца. Крећући се око Земље на описан начин, Месец у једном тренутку улази у ту сенку. Замислите дете које трчи око мајке и у неком моменту улази у њену сенку. Тако је и са Месецом, па ми на небу заиста можемо видети велику жуту лопту која се постепено помрачује, а потом поново појављује. Много је снимака помрачења и на Јутјубу“, објашњава наша саговорница.

Наредно делимично помрачење Месеца догодиће се 16. и 17. јула и трајаће пет и по сати. Овај догађај биће видљив и код нас, па ипак, најважнији услов као и за већину астрономских догађаја, јесте да небо буде ведро.

Прелазак Меркура преко Сунца

11. новембар

Захваљујући оваквим дешавањима, откривене су многе планете које круже око других звезда, а др Наташа Тодоровић објашњава и како:

„Кад год нека планета пређе преко звезде, преко свог ‘сунца’, оно се за мало помрачи, односно изгуби мало сјаја, па га онда опет поврати чим планета прође. Тако је могуће видети како звезда периодично губи и враћа свој сјај. Гледајући то, људи су закључили да постоји нешто што је стално помрачује, што значи да нешто стално прелази испред ње. Некад се дешава да звезда изгуби час више час мање сјаја, на основу чега се закључује да у околини постоји више тела различите величине која је помрачују. И тако су заправо откривене многе планете.“

За разлику од свих претходних, овај догађај биће видљив током дана и то у поподневним часовима, са почетком у 13.35 часова, услед чега ће изгледати још импресивније, с обзиром на то да је сунце на заласку мало веће те ће и прелазак бити видљивији.

Метеорске кише Геминиде

12-16. децембар

Метеорске кише Геминиде карактеристичне су по томе што су ови метеори отпали од једног астероида, 3200 Фајатона (3200 Phaethon). Те то изгледа скоро као ватромет, све се распршује из једне тачке.  За Геминиде иначе кажу да су најлепше кише у току године. Видљиво је чак 100 метеора на сат. Ипак, треба напоменути да су оне безопасне јер су у питању заправо мале честице прашине које тек ретко кад дотакну земљу. Метеорских киша има скоро сваког месеца, и оне долазе од остатака комета, док су Геминиде карактеристичне по томе што отпадају од астероида. С обзиром на своју развучену путању, овај астероид се час приближава, чак удаљава од Сунца, те та промена са врућег на хладно утиче на крцкање његове коре која тако постаје песковита. Потом термално зрачење Сунца практично одува прашину с површине, те тако, када у децембру Земља прође кроз траг који Фајатон оставља за собом, код нас падају метеорске кише.

Метеорски спектакл биће видљив на небу у ноћи између 13. и 14. децембра. Међутим, због градског светла, посматрање је могуће само ван Београда.

подели