МЕТАХРОНИКА

Амерички бог Марс

 Одакле је потекло толико узбуђење због открића слане, течне воде на Марсу?

Текст: Слободан Бубњевић

Вода на Марсу? Не занима вас?

Или, прецизније – ако и сматрате занимљивом чињеницу да је америчка Национална агенција за свемир и астронаутику, односно НАСА, сада поуздано установила како на оближњем Марсу има воде у течном стању, не видите како то може да утиче на вас. Ако сте пажљиво читали агенцијске вести, можда мислите да не утиче претерано ни на сам Марс, а камоли на то како се ствари одвијају овде доле, у раскошној оази живота где течности свих врста има на претек. И где упркос води у сва три агрегатна стања, стање није блиставо.  

Стога сте амбивалентни? Или вас вишедневно објављивање и помињање овог НАСА открића у свим вестима, на свим радио и ТВ станицама, па чак и на Гугл претраживачу, заправо нервира? Мислите да има много пречих, животнијих ствари које заслужују већу пажњу. Без сумње, НАСА је протекле недеље извела једну од својих типичних „судњи дан“ медијских кампања, савршено бирајући тренутак, на само недељу дана пред премијеру новог филмског хита „Марсовац“.

Наиме, четири дана унапред објављена је најава конференције за новинаре, са листом учесника, али без најављене теме и са јасном поруком да НАСА има нешто важно да саопшти свету. Одмах су се појавиле прве спекулације, а интернетом се почела ширити серија претпоставки, од контакта ровера Кјуриозити са ванземаљцима до открића фосилних остатака живота на Марсу. Сви водећи медији након тога нису издржали и пренели су оно што никада не преносе – најаву једне прес конференције. А она је организована у понедељак, 28. октобра, у 11 часова по нашем времену, и са стотинама новинара и више од 80.000 људи који су је пратили преко видео-стрима подсећала на пренос каквог шоу програма.   

У Центру за промоцију науке смо, по природи посла, озбиљно схватили најаву НАСА. Наш портал Елементаријум је уживо преносио конференцију, а у просторијама Центра смо организовали малу пројекцију за све заинтересоване. Оно што су истраживачи објашњавали током пуних сат времена могло би се сажети у основну информацију да је сонда Mars Reconnaissance Orbiter снимила течност на Марсу и урадила спектралну анализу која потврђује да је реч о течној води.

Гледаоци у Центру су на ове вести били видно разочарани. Признајем, ни сам нисам био импресиониран откривањем топле воде. Сасвим слично, научна заједница осетила се донекле превареном. И док ће у наредним данима медијима одзвањати вест да на Црвеној планети има воде, научници ће донекле огорчено на друштвеним мрежама и форумима подсећати да се за воду у облику паре и леда зна већ јако дуго, да ово откриће није потпуно изненађење и да је низ радова указивао да вода ипак понегде тече.

И мада због изузетно малог притиска у атмосфери Марса, због кога вода прелази у пару на свега 10 степени Целзијуса, течна вода није нешто што се може очекивати тек тако, међу научницима је завладала осујећеност и разочараност у НАСА, а њен осећај за сензационализам је повезан са унутрашњим борбама за буџет.

Но, без обзира на то што за научнике вода на Марсу није превелика новост, ова вест је тако одјекнула само зато што пре тога медијима и људима широм света није била позната. Накнадно промишљање о томе открива како је НАСА реагујући на последње налазе о течној води заправо урадила одличан посао у ПР домену. Шта би се уопште десило да није било никакве конференције? Да је потврда о постојању воде само објављена у стручним часописима? И да се потом појавила вест на научним сервисима и понеки популарни текст на каквом научнопопуларном порталу као што је Елементаријум?

Прилично извесно – свет, или барем његов већи део, не би знао да на Марсу има воде у течном стању. 

НАСА, међутим, и те како има разлога да то обзнани. Ако бисмо старо питање да ли има живота на Марсу упоредили са добијањем детета, коначна потврда да на Црвеној планети има воде у течном стању упоредива је са првим упознавањем будућих родитеља. НАСА се одлучила да овом открићу прида такав значај како би га представила као важан корак ка ултимативном сазнању јесмо ли сами у свемиру. 

Друго је питање да ли је Марс права адреса да на њему живот буде пронађен. Таква дискусија обавезно укључује и друге светове у Сунчевом систему, као што је Јупитеров сателит Европа, где у изобиљу има течне воде, али и чињеницу да Американци већ пола века интензивно играју на карту Марс. То је делом у традицији пионира америчке астронаутике Роберта Годарда који се као шеснаестогодишњак уживљавао у Велсов Рат светова и маштао о лету на Марс, да би касније постао покретач америчког свемирског програма. Његов сан о Марсу је и данас остао усађен у америчку визију пута у свемир.

Са друге стране, ако бисмо сматрали да ништа не знамо о постојању живота на Марсу, вероватноћа да он тамо постоји је пола-пола, односно 50 одсто. И мада су досадашња сазнања ову процену повећавала или смањивала, течна вода је први озбиљнији померај ка вероватноћи већој од 50 одсто да некакав облик живота постоји. А откриће трагова живота изван Земље је без икакве сумње разрешење после кога ништа неће бити исто и на које једва да ико може остати амбивалентан. 

Или, ипак може? Зашто би се, чак и да до тога икада дође, људи узбуђивали због открића пар микроба у сланој марсовској води? Има много разлога, а најбољи начин да се осврнемо на значај овакве спознаје је да потражимо аналогију из прошлости.

Европа, на пример, пре 500 година. Стари континет у позном средњем веку, ослобођен крсташа и претњи споља, огрезао у династичке размирице, економске нестабилности, реформцаију и бујицу верских ратова. Становништво је све мање покретно, затворено у феудима, заједницама и утврђеним градовима. Харају ратови, болест, сујеверје, глад и непрекидни страх од странаца.

Тек понегде се помињу удаљена чудеса – величанствена шпанска краљица Изабела и њен италијански капетан који је открио Ел Дорадо са друге стране океана. Но, прича о чудним створењима Новог света и невероватном благу Америке биће дуго позната само реткима који ће маштати о одласку у колоније. Већина неће открити икакву везу Америке са сопственим опстанком. И само ће, незаинтересована за нове светове, стајати уз обалу светлуцавог океана.

Са проласком векова, ситуација се драматично мења. Амерички дух и баштина из темеља преокрећу начин живота, исхране и обичаја широм Европе. Милиони Европљана се пресељавају у Нови свет који виталношћу и снагом преузима лидерску позицију у политици, економији, култури и науци.  

Европа, данас. Свет је једнако нестабилан, опасан и заокупљен свакодневним ситницама. И само понекад, тамо негде горе, засветлуца Марс.

Објављено: 30. септембар 2015.

 

Истражите више…

Планета Марс на Елементариjуму

МЕТАХРОНИКЕ

Свакодневне теме расту из корена чије је разумевање понекад скривено под историјским, друштвеним, технолошким наслагама. Кроз Метахронике, Слободан Бубњевић покушава да открије шта се, некад, негде, скрило иза?

Истражите МЕТАХРОНИКЕ.

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs