остало

2018: рекордни пораст емисије угљеника

Глобална емисија угљен-диоксида достигла је нови рекорд прошле године – и то „захваљујући Сједињеним Америчким Државама и Азији“, наводи Међународна агенција за енергију

Фото: CC0 Public Domain

Текст: Ивана Николић

Растућа потрошња енергије подстакнута снажним економским растом у САД и Азији била је главни узрок рекордне емисије угљеника у 2018, навела је Међународна агенција за енергију, у Паризу, у уторак, 26. марта.

У односу на 2017, 33,1 гигатон угљен-диоксида који је забележен у 2018. представља повећање од 1,7%, додаје Агенција. Овај податак нам говори и да се емисија угљеника повећала у прве две године од потписивања Париског споразума о клими, остављајући свет далеко од циља да се емисија смањи за 26-28% до 2025. године.

„Можемо да видимо да постоји растући раскорак између позива [да се смањи емисија угљен-диоксида] и онога што се дешава на реалном тржишту“, каже генерални директор Међународне агенције за енергију Фатих Бирол, представљајући резултате.

„Поново имамо велико повећање у глобалним емицијама угљен-диоксида, што нас удаљава од климатских циљева које је установило неколико земаља на међународном нивоу“, наставља Бирол.

Светска потражња за енергијом је у 2018. порасла за 2,3%, што је најбржи темпо раста у последњој деценији. Фосилна горива су другу годину заредом задовољила готово 70% нове потражње, док је потражња за природним гасом била поготово велика, стоји у извештају. Глобална потрошња природног гаса порасла је за 4,6%, док је потрошња нафте порасла за 1,3%, а угља за 0,7%. Чак 70% укупне потражње за енергијом и 85% нето повећања емисије угљен-диоксида долази из Кине, Индије и Америке.

Роберт Џексон, професор са Универзитета Стенфорд који прати политике у вези са енергијом и климом, каже да налази одражавају стапање неколико дугорочних трендова који би могли да доведу до повећања емисије у будућности.

У извештају Агенције такође стоји да употреба угља опада у Америци и Европи, а расте у Азији, где се владе окрећу овом гориву како би поспешиле економски развој. Тако је у Индији употреба угља порасла за око 5%, док је његова производња у Кини порасла за 5,3%. Са друге стране, коришћење нафте и природног гаса у Америци надокнадило је смањење емисије повезано са мањом потражњом угља, додаје Џексон.

„Не видим да ће глобална емисија угљеника почети да опада у скорије време. Имали смо три године у којима су глобалне емисије у суштини биле стабилне. У 2017. је дошло до благог успона. Питали смо се да ли је то било само тренутно. Није. Овај пораст глобалних емисија је реалан и тежи за решавање него што сам очекивао“, каже Џексон.

Ипак, било је и неколико позитивних ствари, каже Нејтан Халтман, директор Центра за глобални одрживи развој на Универзитету Мериленд, и бивши званичник у администрацији Барака Обаме. Употреба соларне енергије повећала се за више од 30%, а ветра за 12%. Побољшање у стопама енергетске ефикасности пало је са 1,9% у 2017. на 1,3% у 2018. години, што је четврта узастопна година у којој проценти опадају, али је соларна енергија и даље била најбоња супституција у глобалном смањењу нивоа угљен-диоксида. Главни проблем је у томе што су те добити надокнађене растућом потражњом за фосилним горивима, објашњава Халтман. „Имате решења надохват руке, али она морају да се више и чешће користе.“

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs