Шта нови програм Хоризонт 2020 – коме је пре неколико дана приступила и Србија – доноси за вас, а шта за Европу?



Европска унија је у јануару 2014. отворила нови програм финансирања науке и технолошког развоја који је назван Хоризонт 2020 (Horizon 2020).  Од пре неколико дана и Србија је ушла у овај програм. Добри стари Оквирни програм 7 се окончава, а српска научна заједница и те како има разлога да жали за њим с обзиром на бројност пројеката које су домаћи стручњаци и институције успели да освоје претходних година. Но, сада долази нова ера за финансирање науке. Судећи по најавама, програм Хоризонт 2020“ ће бити до сада највећи програм европских инвестиција у науку. Међутим, шта он доноси? Шта се од њега ново може очекивати и који су му приоритети? Како ће сада научници из Србије моћи да аплицирају за пројекте? И ко још, поред њих? Како би осветлио део слике о новом програму, Елементаријум преноси изузетно користан Q&A текст Џоане О ‘Деа са портала Science/Buisness.

С.Б.


 

Текст: Џоана О’Деа

Извор: Science/Buisness

Превод: Тијана Поповић, Ивана Смоловић

Како ће изгледати програм Хоризонт 2020?

Хоризонт 2020 чине три главне теме, или како их Комисија назива три „стуба“:

1. Изврсност у науци (Excellence in Science) – финансирање најзанимљивијих научних истраживања путем јавног конкурса, које ће се вршити кроз четири програма: а) Европски истраживачки савет (European Research Council); б) истраживачке инфраструктуре; в) нове и будуће инфраструктуре; и г) кроз истраживачке грантове Програма „Марије Кири“.

2. Вођство у индустрији (Industrial Leadership) – ово укључује програм за подршку иновативних малих и средњих предузећа; финансијских инструмената, као и дугова и власничких објеката у порцесу иновација, као и програм за подстицање развоја и индустријских технологија.

3. Друштвени изазови (Social Challenges) – означавају подршку истраживањима у областима као што су здравство, клима, храна, сигурност, саобраћај и енергетика.

Како обезбедити новац?

Иако план седмогодишњег буџета ЕУ за 2014-2020, Multiannual Financial Framework (MFF), још није окончан, процењује се да ће Horizon 2020 (који укључује и Euratom, нуклеарни истраживачки програм) добити 70,2 милијарде евра. Одређени проценат буџета је додељен сваком програму, а о коначном износу ће одлучити MFF

Euratom ће добити око 2101 милијарду евра.

Европски институт за иновације и технологију ће добити око 2,5 милијарди евра како би финансирао постојеће „Заједнице знања и иновација“ (Knowledge and Innovation Communities, KICs) и формирање пет нових. Две, које ће радити на програмима „Здрав живот“ (Healthy Living) и „Сирови материјали “ (Raw Materials), започеће са радом 2014, две које ће се бавити „Храном и производњом“ (Food and Manufacturing) почеће са радом 2016, а последња међу њима, са темом „Урбане мобилности“ (Urban Mobility), почиње 2018. године.

Шта се променило у односу на FP7?

Хоризонт 2020 обједињује три претходно одвојене иницијативе – Оквирни програм 7 (FP7), новине у вези са програмом „Конкурентност и иновације“ (CIP) и доприносе Европске уније Европском институту за иновације и технологију (EIT).

Хоризонт 2020 има за циљ да се, у односу на FP7, интензивније фокусира на иновације и активности блиске тржишту. Европски истраживачки савет ће добити више средстава, а такође ће се више пажње посветити подручјима са мање развијеним научним инфраструктурама и малим и средњим предузећима. Планирано је и да се прошири њихово учешће.

Највећи део буџета Хоризонта 2020, скоро четрдесет одсто, одлази на истраживање такозваних Великих изазова (Grand Challenges), који укључују здравство и климатске промене. Постоји обећање да ће поједностављена структура програма, један сет правила, и поједностављен модел накнада окончати бирократију која је у прошлости одвраћала индустрију од учешћа у претходним програмима за истраживање и развој Европске уније.

Отворен приступ ће бити обавезан за све објављене радове које финансира Хоризонт 2020.  Из ЕУ наводе да је то део њиховог напора да промовишу размену и сарадњу међу научницима, како би се избегло дуплирање и како би се генерисао већи повраћај јавних инвестиција.

ЕВРОПА У ЦЕНТРУ

Центар за промоцију науке је након само две године постојања успео да, у партнерству са више европских конзорцијума, освоји финансирање на чак шест ЕУ пројеката, како из Оквирног програма 7 тако и из програма Коменијус.

Истражите више о ЕУ пројектима ЦПН-а

Шта подразумева први „стуб“ програма Хоризонт 2020  – Изврсност у науци?

Грантови Европског истраживачког савета (ERC) финансираће истраживаче у пет различитих фаза њихове каријере: почетној – грантови за перспективне вође истраживања; консолидованој – грантови за оне који су доказали свој потенцијал; напредној – грантови за пројекте високог ризика, односно пионирске пројекте; фази синергије – грантови који подржавају тимове од 2 до 4 истраживача; и фази доказивања– грантови за доказивање потенцијала комерцијализације.

Нове и будуће технологије (FET) ће финансирати заједничкa истраживања високоризичних пројеката који имају потенцијал да остваре прави технолошки и друштвени утицај. Постоје три врсте пројеката: FET Open – у којима  ће се истраживачи надметати за средства; FET Proactive – који ће оглашавати позиве на одређене теме и промовисати стварање мултидисциплинарних истраживачких заједница, и FET Flagship – двa десетогодишња истраживачка пројекта са темом Graphene and the Human Brain, објављена у јануару 2013. Оба ће добити  по милијарду евра, сваки за обављање истраживања великих размера у овим напредним научним областима.

Истраживање под именом „Инфраструктуре“ има за циљ да свим истраживачима светске класе у Европи обезбеди приступ истраживачким инфраструктурама, укључујући и е-инфраструктуре. Циљ је такође да се подстакне иновациони потенцијал истраживачких инфраструктура, као и да се промовише већа сарадња унутар Европе и на међународном плану.

Истраживачки програм „Марија Склодовска Кири“ нуди могућности за развој каријере у академским и неакадемским секторима кроз четири категорије: бесповратну иницијалну обуку, доживотну обуку и развој каријере, индустријску обуку, попут индустријско-академског прераспоређивања и индустријских доктората, и коришћење стипендија, које ће студентима омогућити да се школују у иностранству.

Који ће то специфични елементи програма Хоризонт 2020 промовисати иновације?

Програм „Могућности и индустријске технологије“, који чини други „стуб“, осмишњен је да подстакне иновације у постојећим и новим секторима. Ово укључује информације и комуникационе технологије, нанотехнологије, напредне материјале, биотехнологију, напредну производњу и прераду и простор.

Финансијски инструменти наведени под другим „стубом“ имају за циљ да побољшају доступност финансирања за иновативна предузећа. Кредити и гаранције за ризичне пројекте ће бити доступни преко кредита Европске инвестиционе банке и Европског инвестиционог фонда, и кроз улагање капитала у раним фазама, а раст ће бити подржан кроз капиталне објекте.

Постојаће и Fast Track to Innovation схема, са стално отвореним позивима, за које је прописано да за најдуже шест месеци одобре средства. Ова схема ће бити отворена за све учеснике, али је циљ да привуче мале конзорцијуме са такозваним close to market пројектима и малим буџетима. Циљ је да се убрзају комерцијализација и ширење иновација, време неопходно да настала идеја дође до тржишта и значајно повећања број средњих и малих предузећа, као и кандидата из јавног и непрофитног сектора истраживања, који се први пут пријављују за учешће у Хоризонту 2020. Предлози ће моћи да се поднесу у било које време, и постојаће три датума сваке године када ће ти пројекти бити оцењивани. Пројекти се могу односити на било које области технологије у оквиру другог „стуба“, или Друштвених изазова у оквиру трећег „стуба“. Нова схема ће бити тестирана током 2015, са пресеком 2017, када ће се одлучити да ли установљени ниво треба да се подигне или прошири.

Шта Хоризонт 2020 нуди малим и средњим предузећима?

Мала и средња предузећа би требало да приме најмање двадесет одсто од комбинованог буџета „Вођства у индустрији“ из другог „стуба“, и „Друштвених изазова“ из трећег „стуба“.

Стуб 2 – „Вођство у индустрији“ – посвећен је иновацијама малих и средњих предузећа. Иницијатива ће покренути отворене позиве подељене у три фазе: а) концепт и процену изводљивости; б) демонстрација, тржишна репликацију, и R&D; и в) комерцијализација.

Ваучери за иновације ће бити на располагању за финансирање истраживања и иновационих активности у оквиру друге фазе, како би се промовисало покретање и унапређивање истраживачких и иновативних активности у оквиру постојећих малих и средњих предузећа.

Овај програм ће имати свој буџет и менаџмент, који ће добити седам одсто буџета из „Вођства у индустрији“ и „Друштвених изазова“, а укупно ће износити око 2,7 милијарди евра.

Поједностављен скуп правила за Хоризонт 2020, са краћим процедурама, има за циљ да повећа број малих и средњих предузећа која ће учествовати у пројектима.

Којим друштвеним изазовима ће се бавити Хоризонт 2020?

Стуб 3 је подељен у седам група:

1. Здравље – укључује обољења младих и старијих лица; неуродегенеративне, мишићно-скелетне и хроничне болести; миленијумске циљеве развоја, старења и благостање; персонализовану медицину;

2. Храна – укључује и биопривреду; истраживања у шумарству и поморска истраживања;

3. Енергија – фокусира се на гас, енергетску безбедност, паметне мреже; складиштење енергије; резервне технологије; коришћење угљеника;

4. Транспорт – укључује мобилност и логистику;

5. Клима – укључује менаџмент воде, биодиверзитет, сировине, екоиновације;

6. Друштва – укључује демографију; друштвене и хуманистичке науке и иновације, културно наслеђе и европски идентитет;

7. Безбедност – нова област истраживања која ће обухватити борбу против криминала; илегалну трговину и тероризам, заштиту критичне инфраструктуре; управљање границама, отпорност на кризу и катастрофу; приватност на интернету; спољну политику ЕУ; спречавање конфликата; и изградњу мира.

Научни панели ће бити подешени тако да могу да дефинишу приоритете истраживања и иновација у изазовима и да подстакну широка научна учешћа ЕУ. Први панели ће бити одржани на тему здравља. 

 А шта са накнадним стопама?

Универзитети и истраживачке и технолошке организације ће добити сто одсто оправданих трошкова за све пројекте, као и паушалних двадесет пет одсто за покривање индиректних трошкова.

Учесници из области индустрије и малих и средњих предузећа ће добити сто одсто накнаде за прихватљиве трошкове R&D активности и двадесет пет процената њихових индиректних трошкова, али само седамдесет одсто директних трошкова за close to market или суфинансиране активности, плус двадесет пет одсто за индиректне трошкове.

Савет је увео бонус систем који омогућава да додатни трошкови буду покривени као прихватљиви директни трошкови за суме до 8000 евра годишње по особи, за оне који раде пуно радно време на пројекту. Ово ће бити ограничено за јавне институције као што су универзитети и истраживачки центри.

Шта је са истраживачким организацијама са великим инфраструктурама?

Универзитети чије је објекте скупо одржавати, као и велике истраживачке организације, током преговора су се снажно успротивили овом пропорционалном систему, јер на тај начин не би покрили своје трошкове. У покушају да реши овај проблем, Комисија је објавила смернице о томе како да овакве велике инфраструктуре неке индиректне трошкове претворе у директне. Ова упутства биће достављена у облику званичног обавештења Комисије. 

Како се могу превазићи разлике које на пољу истраживања и иновација постоје између држава чланица?

Хоризонт 2020 уводи нову тачку у буџету: „Учешће за проширење“, за коју ће бити издвојено 1,06 одсто укупног финансирања. Ово укључује нове активности, као што су тимски рад и братимљење истраживачких институција у мање развијеним регионима са добро уходаним колегама, као и успостављање места руководиоца за истраживања у Европи, који би требало да привуче водеће научнике у мање развијене институције.

Истраживачки програм „Марија Склодовска Кири“ нуди повратне грантове како би научнике који су у иностранству привукао у неразвијене регионе.

Ове мере ће допринети већој синергији програма Хоризонт 2020 са другим финансијским токовима, нарочито структуралног фонда и Европског фонда за развој. Хоризонт 2020 ће бити доведен у везу са специјализацијама и инвестицијама у оквиру Структуралног фонда. Поједини регионални фондови ће бити намењени за истраживање и развој, и биће могуће прибавити новац из оба извора. Структурални фонд може се користити како би се обезбедила опрема, за развој људских ресурса, мале грантове, и додатно финансирање ERC-а, Програма „Марија Склодовска Кири“ или других заједничких пројеката.

Структурaлни фонд такође може да олакша пут производа ка тржишту, тако што ће, на пример, финансирати или суфинансирати развој истраживачких пројеката након програма Хоризонт 2020.

Које су новине у истраживању енергије?

Буџет за Социјални изазов бр. три – који покрива све аспекте енергије, сем нуклеарне – износи 7,7 одсто од укупног буџета Хоризонта 2020, или 5,2 милијарде евра. Од тога је 85 одсто намењено за обновљиве изворе енергије, енергетску ефикасност, паметне мреже и складиштење, са око 787 милиона евра намењених за подстицај преузимању тржишта – што би требало да замени Европски програм интелигентне енергије.

Преосталих петнаест одсто енергетског буџета ће бити потрошено на истраживање технологија производње фосилних горива, укључујући снимање и складиштење угља.

Шта ће се десити са FP7 програмом „Наука у друштву“ (Science in Society)?

„Наука у друштву“ ће бити преименована у „Наука у друштву и за друштво“, са 0,6 одсто укупног буџета. Циљ овог програма биће да каријеру у науци учини атрактивнијом, бавиће се питањима родне равноправности, научног образовања и доступношћу и коришћењем резултата истраживања.

Да ли ће бити обавезно да подаци истраживања буду доступни јавности?

Отворен приступ подацима је обавезан за све публикације које су резултат истраживања финансираног од стране ЕУ, а трошкови издавања водиће се као оправдани трошкови. Обе верзије отвореног приступа, и „Зелена“ и „Златна“, биће прихваћене: „Зелени“ приступ подразумева архивирање објављених чланака на мрежи, често уз период ембарга. „Златна“ верзија отвореног приступа значи да су вам дате информације одмах доступне за објављивање.

Отворен приступ подацима ће свакако бити охрабриван, али такође није обавезан, због питања интелектуалне својине и комерцијализације.

Хоризонт 2020 садржи нови чланак о „правима приступа за земље чланице“, који им омогућује приступ резултатима истраживања под одређеним условима, посебно у области истраживања безбедности.

Када ће бити пресечена црвена трака за Хоризонт 2020?

Време потребно да се пројекат одобри биће скраћено на осам месеци, од просечних годину дана прописаних у оквиру FP7. Новом финансијском уредбом одређен је рок од девет месеци, али су се преговарачи сложили да он буде скраћен за Хоризонт 2020, где би Комисија већ у првих пет месеци требало да обавести подносиоце захтева да ли је њихов пројекат одобрен, а у наредна три месеца и да потпише уговор о донацији. Прописани рокови се могу прекорачити у случају ERC-а, сложенијих пројектата или тамо где је учесницима потребно више времена за преговоре.

Mодел надокнаде трошкова је такође поједностављен, пошто опција потпуне накнаде трошкова неће постојати у случају програма Хоризонт 2020, а покриће од двадесет пет одсто намењено је за индиректне трошкове.

Како су у оквиру овог програма решена етичка питања?

Када је реч о етици у истраживању ембрионских матичних ћелија, на пример, правила остају иста као и у случају FP7 пројеката. Правила о областима истраживања која се не могу финансирати остатају непромењена, а уводи се принцип да се средства за истраживачке активности у земљи у којој су такве активности забрањене не одобравају. Сва истраживања морају бити у складу са етичким принципима и релевантним националним, међународним законодавством, као и законима Европске уније, укључујући Повељу о основним правима Европске уније и Европску конвенцију о људским правима. Мишљења Европске групе за етику у науци и новим технологијама ће се узети у обзир.

ХОРИЗОНТ ЧЕТВРТКОМ

Хоризонт 2020 је највећи програм Европске уније за истраживање и иновације, који обухвата фонд од чак 78 милијарди евра, доступних у наредних седам година. Након што се Република Србија укључила у Хоризонт 2020, ЦПН сваког четвртка организује представљање овог програма. ”Хоризонт четвртком”, у Научном клубу у центру Београда, отворен је за научну заједницу, мала и средња предузећа, цивилно друштво и све заинтересоване грађане.

Истражите више на посебном ЦПН сајту www.horizont2020.rs (УСКОРО)

Истражите више на званичном ЕУ сајту Хоризонта 2020

Истражите више кроз друге текстове на Елементаријуму

Истражите више о ЦПН програму Хоризонт четвртком

Поставите питање на horizont2020@cpn.rs

 

подели
повезано
Еурека инфо дан
Х2020 у Нишу