Kako je nastala i razvijala se Srpska akademija nauka i umetnosti?
Piše: Slobodan Bubnjević
Proteklog vikenda Srpska akademija nauka i umetnosti je obeležila 170 godina postojanja. U nizu svečanosti tim povodom priređeni su serija koncerata i izložbi radova akademika, kao i predstavljanje knjiga. Na centralnom događaju, u subotu 19. novembra, okupio se i veliki broj predstavnika države, akademika i medija.
Akademija je svoju godišnjicu obeležila u donekle novim okolnostima. Sa novim zakonom o Akademiji, ona danas predstavlja vrh piramide u naučnoistraživačkoj delatnosti u Srbiji. No, tokom svog dvovekovnog razvoja, ova ustanova je prošla kroz niz faza, kroz prelome i uzlete, od kojih su neki rezultat dramatičnih istorijskih preokreta, a neki posledica odluka samih akademika.
Ipak, Akademija se održala jer je i pravno i praktično zauzimala važno mesto u razvoju srpske nauke. U svom korenu je potekla od Društva srpske slovesnosti, osnovanog 1842. godine. Ovo društvo je, uz kraće pauze, funkcionisalo sve do 1864, kada se transformisalo u Srpsko učeno društvo, koje u periodu od 1886. do 1892. postaje Srpska kraljevska akademija. Nakon Drugog svetskog rata, ova se ustanova transformiše u Srpsku akademiju nauka i umetnosti.
Više podataka o njenom razvoju možete naći na veb-stranicama same Akademije, kao i u specijalnom izdanju „Vremena nauke“ o SANU-u.
Prvi period – od 1841. do 1864.
Godine 1841. rađa se ideja o akademiji u Srbiji. Tada profesori sa tri godine ranije otvorenog Liceja, Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić, pokreću inicijativu za osnivanje Društva srpske slovesnosti.
Oni podnose ministru prosvete projekat Ustava, Ustrojenija i pečata. Zahvaljujući tome se u Beogradu 31. maja 1842. osniva Društvo srpske slovesnosti, čiji je cilj širenje znanja o nauci na srpskom jeziku i usavršavanje srpskog narodnog jezika.
Pored osnivača, Sterije i Nikolića, među prvim članovima Društva su: Dimitrije Isailović, Stefan Marković, Jovan Stejić, Dimitrije Tirol, Sima Milutinović i Isidor Stojanović. Društvo na prvim sednicama predlaže da se ustanovi narodna biblioteka.
Međutim, već posle osam sednica, Društvo nakratko prekida rad zbog smene dinastija u Srbiji – knez Mihailo napušta zemlju, a na vlast dolazi Aleksandar Karađorđević. Zbog toga Društvo ne radi naredne dve godine, ali je na inicijativu Jovana Sterije Popovića knezu Aleksandru upućena molba za ponovno otvaranje Društva. Knez odobrava molbu i poručuje da Društvo „poverena mu dela uredno otpravlja“.
Narednih godina Društvo pokreće svoj „Glasnik“. U međuvremenu, vodi se velika jezička polemika. Na sednicama Vuk Karadžić kritikuje normativne delatnosti Društva pa ono odustaje od namere da propisuje jezičke norme i prekida rad na terminologiji. Priklanjanje Društva jezičkoj reformi dovodi do pobede Vukovih ideja 1847. godine.
Drugi period – od 1864. do 1886.
Akademija se transformiše u Srpsko učeno društvo posle jednog političkog incidenta. Godine 1864. liberalni članovi Društva srpske slovesnosti predlažu da se za nove članove izaberu poznati evropski revolucionari toga vremena kao što su Garibaldi, Deak i Černiševski.
Njihovom članstvu se protivi ministar prosvete i glavno zasedanje protiče burno, u sukobima, nakon čega visokoškolci počinju demonstracije i sednica se prekida.
Zbog ovog incidenta, Društvo biva suspendovano, a liberalne vođe se šalju u unutrašnjost. No, nakon toga knez Mihailo Obrenović izdaje Najviši Knjaževski Ukaz, kojim se Društvo srpske slovesnosti obnavlja pod nazivom Srbsko učeno društvo i odobrava Ustrojstvo koje definiše uređenje i zadatke novoga društva.
Društvo se seli u novopodignuto „Kapetan Mišino“ zdanje. No, godinu dana nakon što je svečano pročitan sultanov ferman kojim se knezu Mihailu predaju gradovi u Srbiji, na kneza je izvršen atentat. Srpsko učeno društvo ipak nastavlja sa radom, a u njegovom radu učestvuje sve više članova. Društvo izdaje prve leksikone, rečnike i objavljuje radove koji su ključni za razvoj više nauka u Srbiji. Aktivno doprinosi i pregovorima nakon kojih je 1878. potpisan Berlinski ugovor i priznata nezavisnost Srbije.
Treći period – od 1886. do 1947.
Tokom 1886. godine, sukobi u Društvu dovode do obustave njegovog rada, a država zaustavlja finansijsku pomoć. Donosi se Zakon o Srpskoj kraljevskoj akademiji, koji je Skupština izglasala, a kralj Milan Obrenović obnarodovao 1. novembra.
Kralj postavlja prve akademike, a za prvog predsednika se ukazom proglašava Josif Pančić. Akademija preuzima poslove i imovinu Srpskog učenog društva. Narodna biblioteka i Narodni muzej spadaju pod nadzor Akademije.
Naredne, 1887. godine, predsedništvo odlučuje da se na zemljištu „društvenom“ u Knez Mihailovoj ulici podigne privremena zgrada za Akademiju (današnji Dom Akademije biće izgrađen tek 1924. godine). U međuvremenu, Srpsko učeno društvo nije rasformirano i ono će paralelno postojati sve do 1892. kada su se ove dve institucije spojile.
Srpska kraljevska akademija ulazi u svoju zlatnu eru u doba kada akademici istražuju nove naučne discipline i doprinose razvoju nove srpske države u svim oblastima života. Akademija tako preživljava i Prvi svetski rat i traje sve do 1942. kada, tokom okupacije, njen rad biva zamrznut, pa ponovo pokrenut 1944. Tokom dužeg perioda Akademiji predsedava Aleksandar Belić, koji će je voditi i nakon Drugog svetskog rata.
Četvrti period – od 1947. do 2011.
U jesen 1944, po nalogu rejonske milicije, sa zgrade Akademije skida se tabla sa dotadašnjim nazivom, briše se reč „kraljevska“, i ona postaje Srpska akademija nauka. No, Akademija će tek 1947. definisati svoj novi status. Tada dolazi do velikih lomova u ovoj instituciji – deo članstva i predsednik daju ostavke, ali se vraćaju odlukom Vlade NR Srbije. Akademija se zatim uspostavlja novim zakonom, kada počinje četvrta faza njene istorije.
Krajem osamdesetih, uoči i nakon sloma Jugoslavije, zbog upliva u političke poslove ugled Akademije se značajno narušava. No, nakon 2003. ona ponovo zauzima kurs vodeće naučne ustanove u zemlji. Sa novim zakonom iz 2011, brojnim novim članovima, okrenuvši se više naučnim, a manje političkim pitanjima, SANU čvrsto zauzma mesto ključne ustanove za srpsku nauku.
Mada se njen ugled menjao u različitim periodima, uglavnom u vezi sa političkim prilikama, najznačajniji naučnici i umetnici u Srbiji bili su akademici ili su pak sa Akademijom bili tesno povezani. Tokom svoje istorije, Akademija je uticala i na formiranje gotovo svih važnih kulturnih i naučnih ustanova u zemlji.
SANU danas
Po Zakonu iz 2011. godine Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) zauzima vrh piramide u naučnoistraživačkoj delatnosti u Srbiji. Danas se Akademija sastoji od više odeljenja u kojima je organizovan rad po oblastima istraživanja:
• Odeljenje za matematiku, fiziku i geo-nauke
• Odeljenje hemijskih i bioloških nauka
• Odeljenje tehničkih nauka
• Odeljenje medicinskih nauka
• Odeljenje jezika i književnosti
• Odeljenje društvenih nauka
• Odeljenje istorijskih nauka
• Odeljenje likovne i muzičke umetnosti
Svako odeljenje vodi sekretar, a unutar odeljenja se sastaju različiti odbori koji se osnivaju da bi rešavali razna pitanja od naučnog značaja. U sastavu Akademije su i ogranak u Novom Sadu, centri u Kragujevcu i Nišu, zatim više različitih instituta, kao i fondovi i zadužbine. U okviru Akademije postoje Galerija i Arhiv SANU-a.