Софија Стефановић и њен тим постали су звезде домаће науке након што су освојили први грант Европског истраживачког савета који стиже у Србију

Приредили:  С. Бубњевић, Б. Клобучар

Након узбудљивих вести које су из Брисела стигле 8. децембра, Република Србија придружила се групи држава које имају научника са грантом Европског истраживачког савета (European Research Council, ERC).

Наиме, први пут у историји српске науке, Европски истраживачки савет уврстио је један научни пројекат из Београда међу најизврсније истраживачке подухвате у Европи.

Након што пуних седам година то није успело ниједном српском истраживачу, доктор Софија Стефановић и њен тим из Лабораторије за биоархеологију, при Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду, добили су финансирање за пројекат BIRTH, који се бави порођајима, мајкама и бебама у праисторији.

„Сада још да поверујемо да се десило“, рекла је др Стефановић за научнопопуларни портал Елементаријум, само неколико сати након што је вест о првом ERC гранту у Србији прострујала научном заједницом.

Несвесна да је постала нова научна звезда, др Стефановић се радује јер је пројекат којим руководи сада добио прилику да одгонетне биолошке доказе о еволуцији фертилитета, односно плодности у праисторији.

Европски истраживачки савет финансира најбоље научне пројекте који, у најтежој утакмици у Европи, пролазе двостепену, ригорозну контролу пред комитетима водећих европских научника.

Србија досад није имала представника у овом клубу, а слично је и са земљама региона – само је Хрватска успела да освоји ERC грант.

Овим грантом Софија Стефановић и сарадници освојили су значајна средства за истраживање новог приступа у разумевању раста популације током праисторије, у периоду неолита, од 10.000 до 5000 године пре нове ере на Балкану.

„То је питање које ме мучи од студентских дана. Добро је познато да је човек читаву еволуцију провео на демографском минимуму и да је тек у неолиту доживео демографски пораст“, објашњава др Стефановић, додајући како је то можда најважнији догађај у људској еволуцији јер „без демографске експанзије у неолиту не би било цивилизације“.

„Како ми знамо да се еволуција фертилитета одиграла на овај начин?”, пита се прва добитница ERC гранта у Србији, објашњавајући како за раст фертилитета постоје само индиректни докази – све што знамо почива на томе да су археолози уочили како се у неолиту повећава број локалитета и фрагмената керамике.

Пројекат BIRTH ће, међутим, понудити прве биолошке доказе о еволуцији фертилитета.

Нова идеја коју су др Стефановић и њен тим дуго развијали и одбранили пред ERC комитетом за прошлост јесте да се испитивањем налаза људских зуба из праисторијског периода и проучавањем такозваних инкрементних линија у зубном цементу (од којих свака одговара једној години живота), према клиничким студијама, може утврдити трудноћа – уколико се испостави да су оне тамне, задебљане и минерализоване. 

Анализом ових линија, тим из београдске Лабораторије за биоархеологију ће добити статистику порођаја код неолитских жена и тако утврдити зашто се људска популација у овом добу умногостручила.

Софија Стефановић је ову своју идеју већ представила београдској публици у Научном клубу ЦПН-а. Више од месец дана пре вести из Брисела, 23. октобра, била је гост Центра за промоцију науке на Хоризонту четвртком, када је у оквиру трибине „Х2020 и ERC“ говорила о путу који је до тада прешла. Следеће њено гостовање у Научном клубу, сада као добитнице ERC гранта, заказано је за 18. децембар.

Покренут још 2007, Европски истраживачки савет располаже буџетом од 13 милијарди евра и представља „научно језгро“ у оквирном програму финансирања науке Хоризонт 2020, које је намењено само за убедљиво најбоље и то под условом да имају нову научну идеју.

 

подели
повезано
Творац Сретењског устава
Астероид Дејвид Боуви