Француски филозоф, социолог и антрополог, Бруно Латур, одржаће од 21. до 23. септембра неколико предавања и разговора у Београду и Загребу

Француски филозоф, социолог и антрополог, Бруно Латур, посетиће од 21. до 23. септембра Београд и Загреб и том приликом одржати неколико предавања и разговора. Латур је један од најутицајнијих теоретичара нашег доба, а тема његових истраживања су пре свега питања научне методе и праксе, политичке екологије и модерности.

Посета Београду и Загребу замишљена је као представљање Латурових промишљања ка новом поимању природе и културе, а организатори су Факултет за медије и комуникације Универзитета Сингидунум и Мултимедијални институт из Загреба у сарадњи са Француским институтима у Србији и Хрватској, Културним центром Београда, клубом Booksa и Музејем сувремене умјетности у Загребу.

У четвртак, 21. септембра, Латур ће у 18:30 у Дворани Културног центра Београда одржати предавање на тему ”Суочавање са Земљом”, док ће се у петак, 22. септембра, одржати најпре у 12 часова разговор са овим мислиоцем на Факултету за медије и комуникације, а затим и у 19 часова у Француском инсититуту у Београду разговор о новим модусима истраживања. Дан касније, 23. септембра, у Музеју сувремене умејтности у Загребу Латур ће одржати предавање  ”О концепцији мисаоних изложби”. 

Програми се одржавају на енглеском језику, осим разговора у Француском институту за који ће бити обезбеђен симултани превод са француског на српски. Поводом Латуровог гостовања Факултет за медије и комуникације и Мултимедијални инситуту објављују и две свеске сабраних есеја и разговора.

Бруно Латур је објавио велики број утицајних текстова који се баве питањима научне политике и природом научног истраживања. Међу најпознатијим књигама које је објавио су Laboratory Life, Science in Action, The Pasteurization of France, We have never been modern, као и серија есеја о последицама ”научних ратова” под насловом Pandora’s Hope.

Почасни је доктор наука више светских универзитета, дописни инострани члан Краљевске академије у Белгији и Краљевске академије наука у Данској. Добитник је већег броја награда међу којима се издвајају орден Легије части и Холбергова награда коју многи сматрају панданом Нобеловој награди у сфери хуманистичких и друштвених наука.

Приликом проглашења за добитника Холбергове награде, 2013. године, у образложењу је писало да је Латур на себе преузео амбициозну анализу и реинтерпретацију модерности као и преиспитавање појмова као што су разлика између модерног и пре-модерног, природе и друштва, људског и не-људског.

 

подели