Истраживачи са Института за нуклеарне науке ”Винча” и хрватског института ”Руђер Бошковић” дошли су до нових сазнања о складиштењу водоника што може имати индустријску примену

Истраживачки тим у коме су научници са Института за нуклеарне науке ”Винча” и Института ”Руђер Бошковић” из Загреба, а коме су се придружиле и њихове колеге из EMPA института у Швајцарској, развили су метод за складиштење водоника.

Водоник се већ дуже време разматра, а почиењ и да се примењује као еколошки прихватљив носач енергије који треба да замени фосилна горива. Истраживачки тим је испитивао како водоник у чврстом стању може да се складишти помоћу амонијум борана и његових деривата. Механичко млевење у млину са куглама еколошки је прихватљива и индустријски широко применљива метода за складиштење водоника. Међутим, до сада је време које је потребно за синтезу одређивано арбитарно.

Истраживачи из Србије и Хрватске су сада развијањем нове методе први пут добили увид шта се тачно дешава у синтетичким процесима у млину са куглама, а одређено је и колико је времена потребно за реакцију. Самим тим синтеза материјала за складиштење водоника је сада бржа и ефикаснија, а информација  о потребном времену омогућава рационализацију потрошње енергије. Осим тога, истраживачи су детектовали и међупродукте што пружа нове могућности за оптимизацију реакционих услова.

Процес механохемијске синтезе је временски веома захтеван, али због своје еколошке прихватљивости има широку примену у индустрији. Приликом поменутог истраживања синтетисан је и детаљно окарактерисан нови материјал који олакшава и побољшава складиштење водоника.

Истраживања воде др Јасмина Грбовић Новаковић испред института ”Винча” и др Никола Билишков исппред института ”Руђер Бошковић”, а објављена су у часопису Chemistry – A European Journal. Истраживања су део пројекта ”Синтеза, процесирање и карактеризација наноструктурних материјала за примену у области енергије, механичког инжењерства, заштите животне средине и биомедицине” који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, као и пројекта ”Нови материјали за похрану енергије” који финансира Хрватска заклада за знаност.

подели