Петиције

Научна заједница о Петници

Елементаријум преноси заједнички текст који потписује више од 40 угледних домаћих научника, а поводом недавних дискусија у јавности о улози ИС Петница

 Објављено у дневном листу „Политика“, 22. априла 2015.

Последњих неколико година о Истраживачкој станици Петница највише се писало када су се појављивали озбиљни проблеми који су претили заустављањем рада, углавном због великих осцилација у финансијској подршци од стране државе. Истина, писало се и када су се у Петници организовали нетипични програми или када су је посећивали политичари или други значајни гости. Понекад су се појављивале и крајње недобронамерне приче пуне којекаквих измишљотина, често међусобно искључивих и апсурдних.

Као вишегодишњи сарадници и особе које су део свог живота уградиле у развој Петнице, осећамо се професионално и морално обавезним да изнесемо неколико кључних чињеница које ваља увек имати у виду када се говори о улози коју Истраживачка станица Петница има у новијем српском образовању.

Станица је настала пре 33 године, што је трећина целог века – повелико раздобље, довољно дуго да се може оценити да ли је овај подухват успешан или не. Станица је основана уз подршку и заједничким ангажовањем многих појединаца и организација, укључујући Универзитет у Београду, САНУ, организацију Младих истраживача Србије и десетину других институција укључујући и дванаест републичких, градских, покрајинских и регионалних државних фондова (СИЗ-ова, како су се тада звали) који су покривали широк спектар делатности: од основног и средњег образовања, културе, науке, заштите животне средине итд. Од самог оснивања Станица је била удружење грађана (тада друштвена организација) са свесним циљем да као самостална и независна организација има слободу да покреће иновативне активности које нису довољно препознате у државном образовном систему.

Све време постојања Станице држава је више или мање помагала и подржавала развој и рад ове организације препознајући да је то што ради добро и потребно, верујући утисцима и осећањима десетина хиљада младих који су боравили и похађали програме у Петници али и стотинама наставника и научних радника који су у Петници држали предавања и вежбе да је такав рад сврсисходан и квалитетан.

Више пута у својој историји Истраживачка станица у Петници била је објекат детаљних евалуација и анализа домаћих али и страних стручњака и увек су закључци упућивали да је такав рад добар и да га је неопходно озбиљно помагати и даље ширити и развијати. ИС Петница је добитник највиших државних одликовања и има своје место у националним стратегијама развоја образовања и науке.

Преко тридесет академика, универзитетских професора и угледних професионалаца седи у управним телима Станице и прати њен рад. Још преко стотину је у комисијама које прате појединачне области рада. Само у серији зимских семинара за ученике средњих школа почетком ове, 2015. године, преко 250 професионалних научних радника боравило је у Петници да би држали разноврсна предавања и вежбе. Међу петнаест координатора програма, троје су доктори наука , а седморо успешно завршава докторске студије.

Неки од министара образовања и науке по доласку на функцију су имали већих или мањих резерви и  недоумица у вези са радом Петнице. Ипак, готово сви они, а било их је веома много, из различитих политичких организација, убрзо су се уверили колико је Петница добар пројекат, успешна аутентична образовна иницијатива која вишеструко заслужује друштвену подршку.

Од свога оснивања пре више од три деценије, Истраживачка станица је свесно финансирана тако да отприлике једну трећину, а никада преко половине буџета, обезбеђује држава, док се остатак нимало лако прикупља од стране донатора, спонзора или кроз сопствене пројекте. Сличне програме у свету доминантно финансира индустрија нових технологија, снажне банке и осигуравајућа друштва. Колико је то у Србији тешко, беспотребно је објашњавати. Више пута је Министарство нудило Петници да постане државна институција и да тако лако и трајно реши финансијске проблеме, али то није прихватано и увек се показало да је таква одлука била исправна. Данас Министарство просвете и науке обезбеђује око једне четвртине петничког буџета, укупно око 35 милиона динара, што је готово идентичан износ као и 2008, 2009, 2010. године, иако су се од тада цене готово свега значајно повећале, док су капацитети Петнице утростручени, а трошкови одржавања објеката и опреме најмање толико увећани. Подсећамо да су то три пута мања средства него што држава издваја за једну просечну школу од преко 1700 школа у Србији, где нема трошкова боравка и исхране.

Последње проширење капацитета Петнице резултат је подршке Европске инвестиционе банке и то не из каприца неког министра, већ након детаљних анализа и студије изводљивости где су управо европски стручњаци јасно одредили ову организацију као веома успешан модел рада, професионално и структурно оспособљену за квалитетне програме који покривају читаву територију Србије, па и много шире од Србије. Ми са правом очекујемо да надлежни државни органи реше проблем трошкова одржавања нових објеката који су имовина државе Србије, и где се не може тражити од спонзора и донатора који желе да помогну рад са младима да финансирају и одржавање државне имовине.

Већ годинама организације сличног типа у Немачкој, Италији, Израелу, Словенији и другим земљама сврставају Петницу у сам светски врх и то по три најзначајнија показатеља: по најширем дијапазону програма у односу на све остале сличне организације у свету (Петница једина обухвата и друштвене науке, дизајн, електронику и сл.), по интензитету активности (Петница је међу малобројним организацијама које научне кампове и курсеве за младе изводе током целе године, а не само лети) и по најширем кругу сарадника и стручњака који су непосредно укључени у рад са младима. У протекле две године у Петницу су долазе организоване групе и делегације директора школа из Словеније, Македоније, Хрватске да би се ближе упознале са методама и техникама рада са младим талентима. Србија би требало да буде поносна што има нешто тако успешно и угледно, а што није настало као пука копија нечијег туђег искуства, и што сада други покушавају да покрену сличне пројекте по петничком моделу.

Сваке године ИС Петница организује преко 150 различитих курсева, семинара и научних кампова кроз које прође неколико хиљада младих из више стотина школа. Осим програма за младе, Петница је све више и домаћин низа специјализованих стручних скупова, намењених пре свега младим стручњацима који захтевају специјализовану опрему и пратеће техничке услове.

Ученици која су прошли кроз Петницу и њихови родитељи су најбољи сведоци да ли се у Петници ради добро и посвећено. Они млади људи који су, након Петнице изабрали своју каријеру у науци и истраживачком раду, такође су најпоузданији евалуатори и критичари вредности оваквог начина рада.

Шта је највредније у раду Петнице? По нашем мишљењу, то је што млади која имају одређени степен заинтересованости за науку добијају добар увид у суштину научног рада – у концепте, процесе, идеје, технике, у вредност дијалога и расправе, критике и анализе. Што деца нетипичних интересовања, мање окренута стварима које већину вршњака занимају, упознају себи сличне друге младе људе, што се охрабрују да верују у себе, да сумњају, трагају, уче… У Петници ће добити прилику да сами истражују поједине феномене или проблеме и да осете како је тешко али и лепо доћи до, макар и малог, открића. Сазнаће колико је важна тачност и прецизност, како не треба олако прихватати популарне митове и фантастичне приче. Петница је школа рационалног, критичког и логичног размишљања, толико потребног и важног у вртлозима модерног доба.

Није циљ Петнице да ствара научнике, нити да младе на било који начин убеђује да постану научници, већ да им искрено објасни науку као процес, као напорно али лепо трагање за истином. Шта год касније били на свом непредвидљивом животном путу, ови ће млади људи разумети и ценити науку и научни метод на чему је, свиђало се то коме или не, изграђена данашња цивилизација.

Постоји још један важан аргумент у прилог постојања и рада Петнице. Србија нема и још дуго неће имати довољно новца али ни обучених кадрова да осигура да у хиљадама школа постоје савремени кабинети, литература и опрема за демонстрацију важних научних принципа и метода. Зато је тренутно не постоји рационалније решење да се заинтересованим наставницима али и ученицима чија заинтересованост прелази могућности школе омогући да барем на једном месту добију прилику да неке од тих ствари виде, пробају, разумеју. Из сличног мотива су и неке далеко развијеније земље попут Немачке, Данске, Израела, Шпаније или Швајцарске формирале сличне центре, такође као независне организације које делимично финансира држава.

Петница није савршена и има низ својих још увек нерешених проблема. Има много ствари које могу бити још боље и још ефикасније и успешније. Ипак, ми смо свесни колико је тешко радити и покретати нове иницијативе када вам је рачун празан и када немате никакву гаранцију да ћете за месец или два имати новца да платите рачун за струју или храну за децу. Подсећамо да Петница тренутно нема ни један једини уговор који наговештава финансирање дуже од једне године. Половина планиране нове опреме није испоручена, па се многе активности импровизују. Да не говоримо колико је тешко наћи квалитетне младе и амбициозне људе који су спремни да напусте Београд или Нови Сад да би годину или две радили у Петници на уштрб дела сопственог професионалног усавршавања. Али их ипак има … због Петнице.

Свиђало се некоме или не, Истраживачка станица Петница највећи је успешни образовни експеримент код нас. То није похвала Петници, већ одраз крутости домаћег школства где је још увек веома тешко увести озбиљније иновације. То што се о Петници више зна у стручним круговима Тајвана, Израела, у Шпанији или Индији, а тако недовољно у домаћим школама, наш је заједнички проблем који се неће решити неоснованим хвалоспевима или омаловажавањем, већ непосредном комуникацијом, добром вољом и отвореним вратима.

Жалосно је што се код нас често сваки успех посматра са сумњом и код појединаца ствара невероватну жудњу да се претвори у неуспех. Добре иницијативе и храбре подухвате ваља искрено подржавати, нарочито ако вуку напред и помажу новим генерацијама да буду успешније од претходних.

Из тих разлога ми чврсто верујемо да је Петница изванредно потребна потпора хиљадама младих који свој живот и будућност виде у динамичним изазовима науке и технологије у двадесетпрвом веку и да Србија може бити поносна што је изнедрила тако далековид и успешан подухват. 

  • проф.др Зоран Петровић, физичар, члан Председништва САНУ, председник Заједнице института Србије, председник Савета ИС Петница
  • др Јован Радуновић, професор ЕТФ у Београду, председник УО ИС Петница
  • проф.др Марко Анђелковић, биолог, Генерални секретар САНУ, научни саветник Института за биолошка истраживања и редовни професор Универзитета у Београду, члан Савета ИС Петница
  • др Тања Аднађевић, генетичар, Институт за биолошка истраживања у Београду, члан УО ИС Петница
  • др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, члан Савета ИС Петница,
  • др Милан Богосављевић, научни сарадник Астрономске опсерваторије у Београду
  • мр Душица Божовић, предавач на Универзитету у Хелсинкију
  • др Ранко Бугарски, лингвиста, професор Филолошког факултета у пензији, члан Савета ИС Петница
  • Зорана Гајић, правница, члан УО ИС Петница
  • др Владимир Глигоров, ЦЕРН, Женева
  • мр Владо Ђукановић, лингвиста, члан Савета ИС Петница,
  • др Ратко Јанков, редовни професор Хемијског факултета у Београду
  • др Владимир Јанковић, професор, Универзитет у Манчестеру
  • др Видојко Јовић, геолог, члан САНУ, редовни професор РГФ у Београду, члан Савета ИС Петница
  • др Зоран Кнежевић, астроном, члан САНУ и члан Савета ИС Петница
  • Соња Лихт, директорка Београдског центра за политичку изузетност, члан Савета ИС Петница
  • др Владимир Лукић, професор, Стивенс Технолошки институт, САД
  • др Нада Мајкић Синг, редовни професор Универзитета у Београду, извршни директор Друштва медицинских биохемичара Србије, члан Савета ИС Петница
  • др Предраг Марковић, историчар, професор на Факултету за медије и комуникацију, члан Савета ИС Петница
  • др Слободан Марковић, психолог, редовни професор Филозофског факултета у Београду
  • др Драган Машуловић, математичар, редовни професор Универзитета у Новом Саду, члан Савета ИС Петница
  • др Иван Милић, Макс-Планк институт за истраживање Сунчевог система, Гетинген
  • мр Слободан Миловановић, Универзитет Упсала
  • мр Лука Михајловић, биохемичар, Хемијски факултет у Београду
  • инг Часлав Мијушковић, електроничар, члан УО ИС Петница
  • др Душан Мишевић, Универзитет Париз Декарт
  • др Ана Парабуцки, Универзитет Технион, Хаифа
  • др Воин Петровић, Универзитет у Трондхајму
  • др Иванка Поповић, хемичар, проректорка Универзитета у Београду
  • др Ива Прунер, генетичар, Институт за молекуларну генетику и генетички инжењеринг
  • др Самир Салим, Индијана универзитет
  • мр Андреј Старовић, археолог, Народни музеј у Београду
  • др Биљана Стојковић, генетичарка, ванредна професорка Универзитета у Београду
  • др Србијанка Турајлић, професор ЕТФ у Београду у пензији, члан Савета ИС Петница
  • др Милан Ћирковић, астроном, Астрономска опсерваторија у Београду и Универзитет у Новом Саду
     

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs