(ТОНСКИ ЗАПИС 02) Разговор са Немањом Мартиновићем о космолошким симулацијама и истраживањима свемира уз помоћ суперрачунара

Фото: Зоран Лаза Поповић

 

Разговарао: Душан Павловић

Са развојем рачунара и нумеричких алгоритама који се користе за решавање једначина које описују појаве у свемиру, настао је нови приступ астрофизичким проблемима. Астрономи и астрофизичари су појаве у свемиру почели да симулирају компјутерским програмима – нумеричким симулацијама. Тако су и астрономија и астрофизика добиле свој експеримент – нумерички експеримент.

„Космолошке симулације су симулације формирања структура на великим скалама, чија је идеја да симулирају свемир од самог настанка до данас“, рекао је Немања Мартиновић, истраживач сарадник на Астрономској опсерваторији Београд.

„Модерна наука, поготово астрофизика, нема више само посматрачки и теоријски део, већ сада обухвата и нумеричке методе“, додаје Мартиновић.

Када је у питању свемир на великим скалама, кључна примена нумеричких метода огледа се управо у космолошким симулацијама. Сa Немањом Мартиновић смо разговарали и о томе како симулације помажу астрофизичарима да објасне настанак и еволуцију галаксија, као и структуре на великим скалама, и зашто су велики прегледи неба и космичко микроталасно позадинско зрачење битни за развој нумеричког описа свемира.

„Оно што нас интересује није само да опишемо општу структуру на небу, него је идеја и да опишемо шта се дешава са појединачним галаксијама. Оно што би био Свети грал у космолошким симулацијама јесте опис свих редова величина које видимо на небу – од највећих структура, филамената, космичке мреже и јата галаксија, до тога шта се дешава у појединачним галаксијама, њихову хемијску еволуцију и формирање звезда“, рекао је Мартиновић. 

Фото: Illustris

Мартиновић такође истиче да је у случају космолошких симулација напредак сазнања ограничен технологијом коју у овом тренутку имамо. Компјутерска снага коју имамо на располагању нам директно диктира колика ће нам бити резолуција у космолошкој симулацији, пре свега када су у питању масе галаксија које симулирамо.

„Последњих година смо успели да космолошким симулацијама објаснимо и морфологију појединачних галаксија које видимо на небу. Чак, у најновијим космолошким симулацијама успевамо да објаснимо и патуљасте галаксије, њихово формирање и утицај на еволуцију свих галаксија“, рекао је Мартиновић. 

„То је нешто што је било незамисливо пре десет година“, нагласио је и додао да је задатак за наредних десет до двадесет година да почнемо да кроз космолошке симулације описујемо и унутрашњу структуру појединачних галаксија у смислу кретања појединачних звезда, њиховог формирања и еволуције.

Немања Мартиновић је истраживач сарадник на Астрономској опсерваторији Београд. Теме којима се као студент докторских студија бави у оквиру свог истраживања се углавном везују за нумеричке симулације, космолошке симулације, симулације судара и еволуције галаксија и настанка структуре на великим скалама. 

подели