Кина и Америке потписале париски споразум о климатским променама, којим се предвиђа смањење емисије штетних гасова у атмосферу

Фото: Wikipedia

Текст: И. Хорват

Децембра 2015. године у Паризу, током конференције COP21, усвојен је споразум који предлаже низ мера у циљу смањења емисије CO2 и других штетних гасова у астмосферу. Од априла ове године, и током наредних годину дана, споразум је доступан државама за потписивање.

Потписивањем споразума из Париза почетком септембра, Америка и Кина учиниле су историјски корак ка решавању климатских промена. Пре Кине и Америке, споразум су постписале 23 земље, међутим, све оне укпуно доприносе емисији CO2 у износу од један одсто. Потписивање документа од стране ове две земље у значајној мери мења ситуацију, будући да емитују готово 40 одсто COи других штетних гасова у атмосферу на глобалним нивоу.

Споразум из Париза ступа на снагу месец дана након што 55 земаља које емитују 55 одсто угљен-диокида потпишу документ. Генерална секретарка УН конвенције о климатским променама Патриција Еспиноза нагласила је значај раног ратификовања споразума за све земље, како би се што пре приступило системском решавању овог проблема.

Свака земља потписница у обавези је да приложи такозване Национално одређене доприносе, односно мере за смањење емисије штетних гасова на националном нивоу. Када ступи на снагу, овај протокол постаје и правно обавезујући за све земље потписнице, међутим остаје нејасно на који начин ће земље сносити последице уколико не буду испуњавале своје обавезе.

Одлука лидера Г20

Потписивање Америке и Кине одиграло се само дан пре почетка овогодишњег самита лидера Г20 у кинеском граду Хангџоу. Током саме конференције, и друге земље Г20 обавезале су се на што хитније ратификовање споразума.

У званичном саопштењу самита наглашава се да су све земље Групе 20, укључујући и Европску унију, чврсто решене ка успостављању одрживог развоја и проналажењу ефикасних решања климатских промена. У саопштењу се такође наводи да сe обавезују да што раније утврде своје обавезе на националном нивоу и усвоје низ мера за ублажавање негативних ефеката глобалног загревања.

Претходни документ овог типа, Протокол из Кјота, донешен пре готово двадесет годинa, поптписало је око 170 земаља међу којима нису биле Кина и Америке. Он је ступио на снагу тек 2005. године, када га је потписала и Русија, будући да је тек тада био испуњен услов да земље потписнице емитују више од 55 одсто CO2. Међутим, други круг уговорних обавеза потписало је свега 60 земаља, од предвиђених 144, чиме је престао да важи.

Наредна рунда преговора о климатским променама заказана је за новембар ове године. COP22 одржаће сеу граду Маракеш у Мароку. 

подели