Naučni krug

Dan akcije za klimu

„Mi godišnje emitujemo oko 35 do 40 gigatona ugljen-dioksida, a to je kao da svake godine izgori šuma površine Afrike”, istakao je klimatolog dr Vladimir Đurđević u razgovoru organizovanom početkom marta u Naučnom klubu

15. maj se obeležava kao Dan akcije za klimu. Termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama u klimi koje se događaju od početka 20. veka. Promene koje su registrovane prethodnih, kao i one koje se predviđaju za narednih 80 godina, nastale su kao rezultat čovekovih aktivnosti, a ne kao posledica prirodnih promena u atmosferi.

Efekat „staklene bašte″ je veoma važan kada govorimo o klimatskim promenama: on se odnosi na gasove koji Zemlju održavaju toplom i kojima pripada najveća zasluga za postojanje života na njoj. Neke od gasova koji prave efekat staklene bašte ljudi proizvode u svakodnevnim aktivnostima. Međutim, dodatna količina koju proizvode ljudi je glavni krivac za pojačani efekat staklene bašte.

Početkom marta, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke, organizovan je skup na kome su predstavnici medija imali prilike da razgovaraju sa stručnjacima iz različitih oblasti koji se bave klimatskim promenama.

Na skupu održanom u okviru projekta TeRRIFICA govorili su profesor dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, profesor dr Aleksandar Jovović sa Odseka za procesnu tehniku i zaštitu životne sredine sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, i dr Ivan Simić, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu na Departmanu za urbanizam i prostorno planiranje.

Kako je naglasio dr Đurđević, u Srbiji se broj toplotnih talasa udvostručio i duplo duže traju, intenzivnije su i češće suše i oluje, povećan je rizik od šumskih poplava i šumskih požara, došlo je do velikih promena u životnim ciklusima biljaka i životinja. Stoga je nužno poštovanje Pariskog sporazuma i okretanje obnovljivim izvorima energije pitanje naše budućnosti, na lokalnom i globalnom nivou.

Dr Simić je predstavio maketu prve elektrane u Srbiji „Snaga i svetlost“ u Marini Dorćol, koja je napravljena povodom Noći istraživača kao primer mogućnosti da se stare tehnologije pretvore u obnovljivi izvor energije. Zgrada nekadašnje elektrane sada je spomenik kulture pod zaštitom i čeka na svoju obnovu.

Govoreći o alternativi za energetiku zasnovanoj na uglju, dr Jovović je naglasio: „Proračuni, zasnovani na ekonomskim i drugim pretpostavkama razvoja Srbije u narednih trideset godina, pokazuju da je najskuplji scenario onaj u kome ćemo nastaviti kao i dosad, tj. ne radeći ništa u pogledu smanjenja emisija GHG (greenhouse gas, gasovi sa efektom staklene bašte). Kao alternativa uglju i nafti, i kod nas, kao i u svetu, nameće se prirodni gas kao prelazna varijanta do pune primene obnovljivih izvora energije i, naravno, veće primene energetske efikasnosti. Energetska efikasnost, a ne štednja energije, prepoznata je kao jedan od energetskih izvora u strategiji energetike u našoj zemlji.″

Kroz projekat TeRRIFICA, na kome je Centar za promociju nauke jedan od partnera, građani Beograda tokom leta biće u prilici da učestvuju u mapiranju izazova nastalih usled klimatskih promena, i to u kontekstu našeg životnog okruženja.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs