Округли сто

Да ли ”штанцујемо” научне радове?

У петак 21. априла у САНУ је одржан округли сто на којем се дискутовало o тренутном стању у науци у нашој земљи са посебним акцентом на друштвене и хуманистичке науке

Текст: Ивана Хорват

У петак 21. априла у 12 часова у просторијама Српске академије наука и уметности  одржан је округли сто на тему односа науке и високог образовања. Скуп је одржан на иницијативу Института друштвених наука, чији представници су овим путем желели да укажу на постојеће проблеме у научној заједници, с посебним акцентом на област хуманистичких и друштвених наука. 

На скупу су говорили представнци САНУ-а, Заједнице института Србије и Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Дискусију је водио Др Горан Башић, директор Института друштвених наука.

Академик Зоран В. Поповић, потредседник САНУ и председник Националног савета за науку и технолошки развој говорио је о објављивању научних радова у нашој земљи. Он се посебно бавио наводним проблемом ”штанцовања” научних радова у нашој земљи. Наиме, у научној и широј јавности, али и у медијима често се могу чути наводи о хиперпродукцији научних истраживања, за које академик Поповић тврди да нису тачни.

Након краће анализе основних статистика објављивања радова, Поповић је истакао да у Србији научник у просеку објави један рад у две године, што се свакако не може назвати хиперпродукцијом. Просечан број радова у нашој земљи на годишњем нивоу је око 6500, а сматра се да Србија укупно има око 13000 истраживача.

Он је такође навео да се број научних радова у Србији једино може повећати уколико се повећа број истраживача и да у земљи у којој је просечна старост истраживача око 45 година није реално очекивати већу продуктивност. Академик Поповић је говорио и о квалитету научних радова, као и о броју наших часописа у познатој Ројтерсовој бази Wеb of Science, а било је речи о предаторским часописима.

Након тога, присутним учесницима округлог стола обратио се др Душко Благојевић, председник Заједнице Института Србије, који је нагласио да је услов за успешно високо образовање сваке земље квалитетна наука.

Он је истакао да Србија заправо постиже добре резултате у домену научних истраживања када се размотри однос улагања у науку и постигнутих резултата. Др Благојевић је посебно нагласио да је Србији неопходан јединствени модел финансирања истраживања како би се превазишле тренутне потешкоће у овој области.

Академик Владимир Бумбаширевић ректор београдског универзитета нагласио је да су универзитети најпогодније место за обављање обе врсте делатности: образовања и науке.

Он је навео да се  у Србији око 80 одсто научних радова објави на универзитетима , а да се око 20 одсто објави у оквиру других институција. Према расположивим подацима, у 2014. години најпродуктивнији је био Факулетет за физичку хемију на којем је у тој години у просеку  објављено три рада по научнику, што је шестоструко више од националног просека. Он је истакао и да је у протеклих 10 година забележен раст радова високог квалитета који улазе у један одсто најбољих радова Томсон Ројтерс листе.

Др Владимир Поповић, државни секретар за науку у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, изјавио је да ресусрси министарства за ову област и нису тако мали уколико се у обзир узму све врсте улагања, попут кредита за набавку опреме за истраживаче. У том смислу, може се рећи да је у 2015. години Србија уложила око 0,9 одсто бруто националног дохотка у научна истраживања.

Он је такође нагласио да нема дилеме око тога на који начин се финансирају истраживачи у Србији: иако је формално актуелно пројектно финансирање, он истиче да су у Србији ипак финансирани сви истраживачи и да су без новца у претходном пројектном циклусу остали једино они који су или сами одустали од пријаве или пријаве нису ни поднели.

Учесници округлог стола, који је више подсећао на пленарну дискусију, приметили су да је ово тек почетак разговора на ову тему, очекујући да у неким наредним рундам разговора говорници понуде и предлоге решења актуелних проблема, како је истакнуто у најави скупа.

Говорило се и о неравноправном положају научника који свој истраживачки рад обављају у области друштвених и хуманистичких наука, као и о притиску да објављују радове у часописима који су високо рангирани али ирелевантни за њихову област истраживања.

У најави скупа било је наведено да ће се током округлог стола говорити о развоју науке и високог образовања у Србији, организацијима научно-истраживачког рада и образовању кадрова, као и о укупном доприносу науке привредном и технолошком напретку.

Учеснике панел дискусије је посебно интересовао део који се односио на успостављање ефикасног и делотворног система управљања науком, међутим, ова тема биће предмет расправе неког наредног скупа.

 

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs