Изложбом Ре/визија: часописи као агенси књижевнсти и културе, Институт за књижевност и уметност у Београду обележава 50 година свог рада
У организацији Института за књижевност и уметност у Београду, уз подршку Центра за промоцију науке, у петак 2. новембра, са почетком у 13 часова, у холу Народне библиотеке Србије биће отворена изложба Ре/визија: часописи као агенсикњижевнсти и културе.
Институт је основала Влада Републике Србије као „установу од националног значаја“, а суоснивачи су били Филолошки факултет, Универзитет уметности у Београду и Српска академија наука и уметности. Оснивач Центра за теорију књижевности, како се тада звао Институт, био је академик Воја Ђурић, а потом су директори Института били Душан Пухало, академици Зоран Константиновић и Предраг Палавестра, а најдуже – готово три деценије – др Миодраг Матицки. Весна Матовић, научни саветник, директор је од 2006. године.
Истраживања периодике у Институту за књижевност и уметност имају дугу аутохтону традицију и пионирски значај у настојању да се периодика дефинише као посебно истраживачко поље. Резултати рада први пут су колективно објављени у часопису Књижевна историја 1969. године и тиме је практично отпочео са радом научни пројекат који траје више од четири деценије. Пројекат је под именом „Историја српске књижевне периодике“ 1970. званично покренуо Александар Петров, утемељујући проучавања на схватањима руског формализма о „часопису као књижевном облику“ (Шкловски) и аутономности периодике као истраживачког предмета, што је водило и новом концепту (писања) књижевне историје: „Проучавање књижевних дела открива нам свет књижевности који је у извесном смислу ванвременски. Проучавање књижевне периодике открива нам књижевност онакву каква је била у свом времену, књижевност у развоју и протицању, живот књижевности“ (Уводник Редакције).
Као једна од основних „институција“ пролетерске, феминистичке, боемске, политички опозиционе јавности, штампа је важно место на ком се уобличава критички оријентисани јавни дијалог (кафански, салонски, онај у удружењима и читаоницама, усмени или писани) између самих аутора, између аутора/уредника и читалаца, или унутар саме публике. На динамичној платформи јавне књижевне сфере, и њених историјских промена, могуће је представити и један сажети преглед српске периодике и њеног проучавања.
Пропагирањем одређених критеријума о лепом, етичких и идејних вредности, периодичне публикације непосредно утичу на формирање и трансформације националних, културних и књижевних образаца и канона.
У оквиру изложбе организован је следећи пратећи програм:
8. новембра 2012.
У 19 часова предавање Драгане Грбић
Комете и балони на осамнаестовековном небу
Амфитеатaр Народне библиотеке Србије
13. новембар 2012.
Од 11 до 16 часова Oкругли сто
Значај библиографије за истраживања књижевности и културе
Сала 105 Народне библиотеке Србије
22. новембар 2012.
У 19 часова предавање Слободанке Пековић и Станиславе Бараћ
Од женственог до феминистичког – женска периодика од Домаћице до Жене данас
Амфитеатaр Народне библиотеке Србије
29. новембар 2012.
У 19 часова предавање Милана Миљковића
Прелиставање – како предавати периодику на факултету и у средњој школи
Амфитеатaр Народне библиотеке Србије
Изложба је отворена до краја новембра у холу Народне библиотеке Србије (улаз са Светосавског платоа).