Климатске промене

Вода и климатске промене

Светски дан вода обележава се 22. марта, а тим поводом о значају воде на нашој планети говоре др Тина П. Дашић, са Грађевинског факултета, др Ратко Ристић, са Шумарског факултета, и др Владимир Ђурђевић, са Физичког факултета у Београду

Текст: Наташа Ђокић

Генерална Скупштина Уједињених Нација је резолуцијом А/REZ/47/193 прогласила 22. март 1993. године за први Светски дан вода. Сваке године, овај дан се обележава различитим слоганима, стављaјући у фокус одређени аспект вода. Током 28 година, анализиране су различите теме: здравље, несташица вода, воде и катастрофе, вода и жене, култура, вода и жедни градови, подземне воде као невидљиви ресурс, недостатак воде, будућност, отпадне воде, санитација…

Овогодишњи слоган Светског дана вода гласи Вода и климатске промене: шта то подразумева? Званични доступни подаци говоре да климатске промене повећавају варијабилност у воденом циклусу, смањују извесност доступности воде и утичу на квалитет воде, непосредно утичући и угрожавајући одрживи развој и биолошку разноликост широм света. Због ових комплексних аспеката, питали смо наше стручњаке шта мисле о повезаности климатских промена и ресурса вода.

 Др Тина П. Дашић, ванредна професорка, Грађевински факултет

„Вода је најраспрострањенији биотоп и кључни елемент животне средине. Због тога се свака промена у окружењу, па и климатске промене, веома брзо и непосредно одражавају на воду, водне ресурсе и читав сектор вода, а преко њега и на друштво у целини. Те промене се огледају у све већој неравномерности расположивих количина воде, све дужим маловодним периодима, када је тешко обезбедити захтеване количине воде за све кориснике, и све краћим, али интензивнијим, периодима великих вода, када је од разорног дејства воде неопходно бранити човека и његове системе. Због чињенице да је вода незаменљива животна намерница, без које није могућ опстанак ни једног живог бића, па ни човека, притисак на воду је све већи, а са заоштравањем климатских промена заоштраваће се и проблеми у свима аспектима коришћења вода, заштите од вода и заштите квалитета воде. Да би се вода могла користити у будућности, да би сачували и квалитативну и квантитативну компоненту водног ресурса, већ сада се морају предузети одговарајуће мере да се негативне последице климатских промена у највећој могућој мери ублаже или, ако је то могуће, у потпуности отклоне. Пошто је најопаснија последица климатских промена на водне режимe повећавање нeравномерности протока, а у неким деловима земље ће доћи и до смањења просечних протока, најчешће управо тамо где су падавине и сада најмање, две планске активности постају веома важне: стриктна заштита свих изворишта подземних и површинских вода, посебно оних регионалног значаја и планска заштита простора који је планиран за реализацију нових акумулација, посебно оних са могућностима годишњег регулисања протока, чији је задатак да изврше прерасподелу воде по времену, али и да омогуће пребацивање воде на све већа растојања. Због тога у просторном планирању (управо је у току израда новог Просторног плана Републике Србије) водопривреда треба да има приоритет у дефинисању локација које су јој неопходне за развој будућих система, а мере заштите тих простора треба да буду доследне и бескомпромисне. Уколико не сачува своја изворишта и просторе за неопходне акумулације, Србија ће угрозити своју будућност.“

Др Ратко Ристић, редовни професор, Шумарски факултет

„Србија je најсиромашнија земља Балкана када су у питању аутохтоне површинске воде, односно, протицај у мрежи водотокова на територији Србије. Проблем се додатно компликује у светлу чињенице да је Југоисточна Европа један од најугроженијих светских региона, по питању ефеката климатских промена, што има негативне последице и по хидролошки режим наших река и потока, јер су велике воде све чешће и деструктивније, а маловодни периоди све дужи, уз драстично смањење протицаја. У таквим условима, акватични екосистеми брдско-планинских водотокова све теже подносе загађења и инвазивне људске активности, што је видљиво кроз деградацију или губитак биолошке разноврсности. Урбанизација, прекомерна сеча шума, изградња туристичке, енергетске и путне инфраструктуре, одсуство комуналног и урбанистичког реда, значајно доприносе угрожавању ове фрагилне хидрографске мреже, што доводи у опасност концепт превенције и заштите од бујичних поплава, као и одрживост система за водоснабдевање становништва. Стога, у оквиру целовите политике заштите животне средине Републике Србије, дужну пажњу би требало посветити очувању драгоценог ресурса површинских вода, кроз мере државне политике, али и активно учешће свих грађана.“

Др Владимир Ђурђевић, ванредни професор, Физички факултет

“Вода је у свим својим агрегатиним стањима кључни елемент климатског система планете, тако да свака промена климе за собом повлачи и промене које се тичу воде, између осталог и промене у хидролошком циклусу, односно процесу кружења воде на Земљи. Загревање планете у протеклом периоду довело је до интензивирања овог циклуса, а климатске пројекције показују да ће ово бити још уочљивије у будућности. Када причамо о падавинама, као делу овог циклуса, општа и груба слика је да области која су у прошлости биле богате падавинама могу очекивати још веће количине, док би области које су иначе биле сушне постале још сушније. У нашем региону, ова општа слика да „влажно постаје влажније, а суво сувље“ може донекле бити пресликана на њихов годишњи циклус. Тренутно је већ уочено да суви летњи услови постају још сушнији, док се падавине концентришу у краткотрајне интензивне епизоде. Према пројекцијама будуће климе оваква ситуација са променом у прерасподели падавина постаће још јаснија. У том смислу, овакве промене могу представљати посебан изазов за прилагођавање на климатске промене, с обзиром да ћемо имати изазов дефинисања одговора и на повећани ризик од суша али и на повећани ризик од поплава.“

Центар за промоцију науке се кроз пројекат TeRRIFICA бави разноврсним аспектима климатских промена. Пројекат TeRRIFICA (Territorial RRI Fostering Innovative Climate Action) својим акронимом означава специфичан тематски фокус: усмерен је на територијални приступ адаптацији на климатске промене, на јачање капацитета за спровођење мера адаптације кроз различите активности, применом одговорног истраживања и иновација, у у шест пилот градова и региона: Барселона (Шпанија), Бретања, Нормандија и Лоара (Француска), Јужни Олденбург (округа Вехта и Коппенбург (Немачка), Познанска агломерација (Пољска), Минск (Белорусија) и Београд (Србија).

Кроз пројекат TeRRIFICA, планирано је евидентирање осетљивости нашег пилот региона, Београда, на климатске промене, између осталог и евидентирање осетљивости ресурса вода. Грађани Београда током лета биће у прилици да учествују у мапирању изазова насталих услед климатских промена.

 

 

Истражите друге текстове:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

ЦПН
Улица краља Петра 46
11000 Београд
Република Србија
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs