Пуних сто година од рођења Алана Тјуринга, подсећамо се апстрактне машине којом је енглески математичар поставио темељ за оно што ће касније бити софтвер рачунара 
Текст: С. Бубњевић
Непосредно уочи Другог светског рата, енглески математичар Алан Тјуринг (1912-1954) је поставио теоријску позадину за компјутерску револуцију која ће уследити пред крај 20. века.
Цела ствар је почела из сасвим „непрактичних“ делова математике – оних који су покушали да одгонетну да ли су неке од најпознатијих недоказаних математичких теорема уопште доказиве. Поводом тога је Дејвид Хилберт задао три питања: да ли је математика комплетна; да ли је конзистентна; и треће, да ли је одлучива (односно, да ли постоји алгоритам којим се може одлучити да ли је ваљана нека формула)?
Аустријски математичар Курт Гедел је 1930. године, у неочекиваном цивилизацијском обрту, одговорио на прва два Хилбертова питања и показао да ниједан формални математички систем није затворен и да ће увек бити оних тврдњи које се не могу доказати, што је тридесетих година изазвало депресију међу математичарима.
Покушавајући да одговори на треће питање – на проблем одлучивости – Тјуринг је 1937. године на Кингс колеџу у Лондону кренуо сасвим неочекиваним путем. Уочавајући извесне правилности у свакодневном рачунању, конструисао је такозвану Тјурингову машину – мисаони експеримент којим се на траци са симболима симулира рачунање.
Тјурингова машина није стварно направљена, али је унела револуцију као концепт – практично је дефинисала оно што ће касније бити схваћено као компјутерски алгоритам.
Но, након тога, Тјуринг је осмислио и Универзалну Тјурингову машину, која је могла да симулира рад било које Тјурингове машине. Уз помоћ ње је током исте године негативно одговорио на Хилбертово треће питање. Међутим, стварајући ову машину, поставио је темељ за оно што ће касније бити софтвер рачунара.