Ексцентрични проналазач из Јуте 1910. године је у својој кухињи, уз помоћ канапа и опруге из часовника, направио прве слушалице
Текст: Марија Видић
Док jе радио своj уобичаjени посао у канцеларији Радио-дивизиjе америчког бироа за инжењеринг, адмирал Артур Хепберн наишао jе на писмо – jедно од многих коjе су му слали разни проналазачи углавном са тврдњама да су изумели нека чудеса. Запослени у Бироу су ова писма, без обзира на то колико шашаво понекад звучала, увек пажљиво читали и испитивали има ли нечег истинитог, могућег или интересантног у њиховом садржаjу.
Ово, на први поглед необично писмо, написано љубичастим мастилом на бело-розе папиру, адмиралу Хепберну jе стигло из Солт Леjк Ситиjа, од Натаниjела Болдвина. Порука је гласила да уз писмо стиже и пар слушалица и захтев да их Биро тестира. И заиста, убрзо jе стигла лимена конзерва од прашка за пециво у коjоj су биле пола килограма тешке слушалице.
У лабораториjи Америчке морнарице, где су однете на испитивање, слушалице су изазвале смех – како су склепане, између осталог уз помоћ опруге сата и плетеног канапа, инжењери су били убеђени да је реч о некоj шали. Међутим, неколико дана касниjе се испоставило да им је у рукама озбиљан изум. Одмах су затражили од Болдвина jош jедан пар, а затим и редизаjн модела – да слушалице буду квалитетниjе и лакше.
Творац слушалица, ексцентрични власник радио-компаниjе из Jуте, САД, Натаниjел Болдвин, слушалице jе направио jош 1910. године, у своjоj кухињи, али неко време ниjе могао да пронађе купца за њих.
Након што jе склопљен уговор са Морнарицом, Болдвинова компаниjа могла jе да запосли око 150 људи који би правили слушалице и друге справе. Остваривала jе профит од око два милиона долара годишње, што jе у то време за округ Солт Леjк била незамислива сума.
Болдвин jе jош као дете стално смишљао и сам правио разне справе. Направио jе тако, према сведочењима његових савременика, сопствени бицикл и парни мотор. Као младић jе студирао физику и електронику на Стенфорду, али због припадности такозваном мормонском фундаментализму ниjе успео да постане универзитетски професор. Наводно га jе управо жеља да слуша пренос jедне мормонске конференциjе подстакла на идеjу да произведе слушалице.
Током 1922. године од његове компаниjе наручено jе око 200.000 слушалица. Међутим, убрзо се на тржишту поjавила конкуренциjа и посао је почео да стагнира. Болдвин, коjи ниjе много марио за новац нити био вешт менаџер, за две године је банкротирао, а чак jе касниjе осуђен за превару и провео је две године у затвору.