DIMITRIJE MENDELJEJEV (1834-1907)

Osnovni registar prirode

Istražite 13 ideja koje su promenile svet

Periodni sistem je vesnik moderne nauke

Tokom istorije, važan doprinos formiranju periodnog sistema elemenata dali su brojni naučnici, poput Bojla, Lavoazjea i Njulendsa. Preduslov za stvaranje periodnog sistema bilo je otkriće novih supstanci. Mada su zlato, srebro i bakar bili poznati još od antičkih vremena, tek je otkriće fosfora u 17. veku pobudilo pitanje o tome šta je element, a šta nije.

Hemija se razvijala tako da je do 1864. svake godine otkrivan u proseku jedan element godišnje. Ipak, najviše zasluga za konačanu šemu pridajemo čuvenom ruskom hemičaru Dimitriju Mendeljejevu (1834–1907), koji je zapazio da se osnovni hemijski elementi periodično ponavljaju i napravio prvu tablicu elemenata. Upražnjena mesta su nagoveštavala otkrivanje dotad nepoznatih supstanci.

Ono što je nekada moglo biti opisano postojanjem četiri osnovna elementa u prirodi – vatrom, vodom, zemljom i vazduhom – danas se posmatra kroz redove i kolone toliko specifičnog i detaljnog sistema, da su za njegovu primenu i poznavanje potrebne godine školovanja.

Sada znamo da je periodni sistem elemenata tabelarni prikaz 118 hemijskih elemenata, složenih po elektronskoj konfiguraciji, atomskom broju i drugim hemijskim svojstvima. 

ŠUMA ZNANJA

U okviru izložbe „Šuma znanja“ Centar za promociju nauke je predstavio trinaest naučnih ideja koje su promenile svet. Tekstove je pripremila grupa autora: S. Bubnjević, N. Grubač, M. Nikolić, D. Vejnović, A. Brajović, K. Vuković, T. Marković i B. Klobučar, a rezenzent je M. Ćirković.

Istražite više o idejama koje su promenile svet.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs