Gordon Mur (1929)

Murov zakon

Zakon koji komanduje čitavom elektronskom industrijom, određuje brzinu njenog napretka i pravac razvoja, uskoro će se sudariti sa zakonima fizike

Tekst: Marija Vidić

Broj tranzistora koji se mogu smestiti na jedno integralno kolo udvostručuje se svakih jednu i po do dve godine.

Ovako otprilike glasi Murov zakon, nazvan po jednom od osnivača kompanije Intel, Gordonu Muru. On je 1965. godine u tekstu „Guranje više komponenti na integralno kolo“, objavljenom u Elektroniks magazinu, naveo kako se svake godine u periodu od 1958. do vremena pisanja njegovog članka broj komponenti u jednom integralnom kolu udvostručio. Predvideo je da će se takav trend nastaviti još najmanje deceniju i po, te da će kompjuterski čipovi iz godine u godinu postajati sve manji, sve kompleksniji i sve brži.

Mur nije bio ni prvi, a ni usamljen u svojim predviđanjima. Čuveni matematičar i pionir računarstva Alan Tjuring (1912–1954) je, na primer, vrlo precizno, još 1950. godine, u svom radu „Mašinerija za računanje i inteligencija“ predvideo da će na kraju milenijuma kompjuteri imati kapacitet za smeštanje podataka od, u današnjim terminima, oko 128 megabajta.

Murovom zakonu povinuju se mnogi elektronski uređaji: njihova brzina, memorija, snaga i druge osobine takođe se dupliraju otprilike svake dve godine. Zato se smatra da Murov zakon „komanduje“ čitavom elektronskom industrijom, određuje brzinu njenog napretka i pravac razvoja.

Međutim, kako su decenije prolazile, tranzistori na čipovima su se toliko usitnili da je postao problem osmisliti tehnologiju, materijal ili metodu kojom će moći da se izbrše toliko sitan zapis. Sloj silicijuma na jednom vodu postao je toliko tanak (pet atoma!) da je počeo da izaziva tehničke probleme u funkcionisanju čipa, kao, na primer, povećanu potrošnju struje.

U poređenju sa Intelovim prvim mikroprocesorom, modelom 4004 koji je napravljen 1971. godine, današnji kompjuterski procesori rade oko 4000 puta brže, a svaki tranzistor troši oko 5000 puta manje energije. Cena po tranzistoru je manja oko 50.000 puta. Primera radi, tranzistori koje ova kompanija proizvodi u 22-nanometarskoj tehnologiji su toliko sitni da na vrh jedne špenadle može da stane 100 miliona njih.

Mur je, predviđajući sve ovo, najpre tvrdio da će njegovo pravilo o dupliranju komponenti važiti još samo deceniju i po. Međutim, i 2005. godine, dakle četiri decenije od članka u Elektroniks magazinu, ponovio je da ovo pravilo ne može važiti večno i da će tranzistori jednostavno dosegnuti granicu minijaturizacije na atomskim nivoima. To će se dogoditi, tada je rekao, za 10 do 20 godina, dakle 2015-2025, kada ćemo stići do „fundamentalne granice“.

Izgleda da je Mur još jednom bio u pravu, jer njegovo predviđanje potvrđuju i drugi stručnjaci. Poznati teoretičar fizike Mičio Kaku nedavno je, na primer, izjavio da će Murov zakon prestati da važi u narednih deset godina, jer će se silicijumski dizajn sudariti sa zakonima fizike. On je podsetio da već sada Murov zakon usporava i da snaga računara ne može da održava svoj brzi eksponencijalni rast koristeći standardnu silicijumsku tehnologiju. Tako je još jednom podvukao da će novi materijali u budućnosti biti uslov tehnološkog razvoja.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs