Džon Pemberton (1831–1888)

Koka-kola

Prvi proizvođač koka-kole prodavao je ovaj napitak u apoteci i tvrdio je da ona leči glavobolju, impotenciju i stomačne probleme

Tekst: Marija Vidić

Koka-kola i Pepsi, kompanije koje proizvode dva najpoznatija gazirana pića na svetu, saopštile su da će uskoro promeniti svoje tajne recepte za pripremu napitaka koji se isporučuju u Americi. Povod za tako nešto je kritika koja im je upućena na račun upotrebe kancerogene supstance pod nazivom 4-metilimidazol zaslužan za karamel boju oba pića. Ona se u maloj količini može naći i u pečenoj hrani, roštilju, kafi i još nekim proizvodima, a osim u pomenuta dva gazirana pića, ima je, na primer, i u crnom pivu.

Prvobitni recept za pravljenje koka-kole smislio je Džon Pemberton, veteran Konfederacije, hemičar i apotekar, koji je u to vreme radio u farmaceutsko-hemijskoj kompaniji Igl, iz američke države Džordžija. Piće je nazvao Pembertonova vinska koka, ali je 1886, kada je uvedena prohibicija, modifikovao recept izbacivši alkohol. U apotekama je, kao lek, za pet centi prodavao čašu napitka koji je dobro prolazio, jer se u to vreme smatralo da su gazirana pića vrlo zdrava. Pemberton je i sam tvrdio da koka-kola leči razne bolesti, uljučujući i glavobolje, impotenciju i stomačne probleme. Njen koncentrat je mogao da se kupi u apotekama kao sredstvo za ublažavanje stomačnih tegoba.

Ubrzo se broj proizvođača povećao pa je počela i borba oko patenta i prava na upotrebu imena koka-kola, pića koje je nastalo od kombinacije dva sastojka – lista kokaina i plodova tropskog kola drveta, u kome ima dva do tri odsto kofeina. Oko 150 grama lista koke išlo je na četiri litre sirupa, ali je kasnije ta količina smanjena, da bi 1903. sveže lišće koke bilo potpuno izbačeno iz recepta. Zamenjeno je ostacima iz lišća ove biljke iz kog je ekstrakovan kokain, tako da je ova supstanca ostala tek u tragovima.

Danas se koristi specijalno modifikovano lišće koke koje ne sadrži kokain. Uz karbonizovanu vodu i kofein, koka-kola sadrži i šećer, fosfornu kiselinu, karamel boju i arome koje su poslovna tajna kompanije.

 

IDEJE

Koliko daleko stiže jedna dobra ideja? Ko je do nje prvi došao? Zašto i kako je postala tako rasprostranjena u svakodnevici? Saznajte više o malim stvarima koje su promenile svet.
Istražite tekstove iz rubrike IDEJE.

 

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs