Писани документи су веома битни за наше културно наслеђе, а гама зрачење је један од најбољих начина да се папир дезинфикује и ускладишти
Писани документи су веома битни за наше културно наслеђе, и стога мораjу да буду добро конзервирани. Са повећањем нивоа свести становништа о значаjу културне баштине, са све већом пажњом се приступа превентивноj заштити и очувању истих.
Биоразградња jе jедан од наjвећих изазова са коjима се Заводи за заштиту културне баштине суочаваjу. Материjали коjи су органског порекла (папир, текстил, кожа итд.) су подложни разградњи услед поjаве инсеката, гљивица, буђи, или бактериjа коjи насељаваjу ове материjале и коjи се њима хране. Такође, ови микроорганизми могу озбиљно угрозити здравље људи коjи су у свакодневном контакту са поменутим материjалима.
Гама зрачење представља наjсигурниjу методу за заштиту културне баштине, коjа се такође користи за стерилизациjу медицинских и конзервациjу прехрамбених производа. Jош од 1960. године, гама зрачење се користи за очување архивске грађе у скоро свим развиjениjим земљама.
Нажалост, ова техника конзервациjе jе слабо заступљена због необавештености и непотребног страха од озрачивања материjала. Стога, на Радиjационоj jединици за индустриjску стерилизациjу су урађена испитивања утицаjа гама зрачења на различите материjале. Научно jе доказано да озрачивање не доводи до промена функционалних или декоративних особина артефакта.
Jедна од тема истраживања jе очување папирних докумената у области услуге архивирања и библиотекарских колекциjа. Очување писане информациjе jе успорен и веома напоран процес коjи jе почео у прошлом веку. Неке количине писаних докумената су већ генерисане у електронском облику, али jе и даље велика количина информациjа на папиру и институционално се чуваjу у архивима, библиотекама и музеjима.
Папир се наjвише користи као подлога за штампу и он jе предмет многих спољних утицаjа. Хидролитичка разградња молекула целулозе jе наjчешће деструктиван процес до ког долази током природног старења папира. Због своjе разградиве природе, папир jе тешко сачувати.
Последњих година је дошло и до промене регионалних климатских и еколошких услова (честа поjава поплава, повећање влажности, температурних промена), коjи негативно утичу на предмете. Дакле, требало би да буде примењено брзо, универзално и прилагодљиво решење за очување културних баштине. Неконтролисана влажности и вариjациjе температуре у условима складиштења, услед непредвиђених догађаjа (поплаве, био тероризам…) или jедноставно недостатак бриге, увек за последицу има масовне нападе микроорганизама.
Микроорганизми коjи се хране целулозом и другим органским производима су изузетно опасни за материjал и мораjу бити одстрањени, не само зато што загађуjу друге књиге и документе, већ посебно зато што могу изазвати озбиљне здравствене проблеме запослених, архиватора или библиотекара. Jедном захваћена, биолошку контаминациjу jе тешко уклонити, и у области конзервациjе папира постоjи недостатак ефикасних метода масовних деконтаминациjа.
Међу осталим техникама дезинфекциjа (фумигациjе, недостатак кисеоника) испоставило се да jе jонизуjуће зрачење високе енергиjе наjефикасниjи метод, због сигурности микробиоцидних ефеката.
Гама зрачења има вишеструке предности: загарантован биоцидни ефекат, релативно кратак процес (неколико сати), наjвиши степен пенетрациjе (третман кроз масу), jедноставно руковање (материjал се зрачи у транспортном паковању), може се применити на композитне материjале (папир, картон, дрво, кожа, текстил), а третирани предмет не садржи никакве токсичне или радиоактивне остатке.
Ако се обавља коришћењем исправне дозе, гама зрачење не оштећуjе материjал. Ова метода конзервациjе jе наjзаступљениjа, а нарочито после открића да гас етилен-оксид озбиљно угрожава људско здравље услед његове токсичности. Ова техника jе забрањена у већини земаља и користе се друге методе стерилизациjе као што jе гама зрачење.
Циљ ове студиjе jе да се гама зрачење уведе као услуга микробиолошке деконтаминациjе приликом архивирања и складиштења докумената. Ова студиjа jе пре свега намењена очувању папирних докумената коjи се чуваjу као доказ у области архивирања и услуге обраде, али и за документе коjи могу бити историjски докази, као и за чување културног наслеђа у непредвидивоj будућности. Услуге стерилизациjе су доступне у комерциjалним построjењима за зрачење, у скоро свим европским земљама.
Истраживањем jе процењен ефекат дозе гама зрачења у оптичким своjствима комерциjалних папира, коjи се обично користе у библиотекама и архивима, да би се оптимизовали услови зрачења.
За примену папира у дужем периоду веома jе важно да се предвиди у коjоj мери ће папир променити оптичка своjства, односно пожутети под утицаjем гама зрачења коjем jе изложен. Оптичке карактеристике узорака папира су биле мерене пре зрачења узорака. Хипотеза jе да утицаj доза зрачења могу произвести различите ниве деградациjе у папирима у односу на апсорбовау дозу. Студиjа jе доказала да нема битниjих промена боjе и не долази до оштећења папира, ако се примени адекватна доза.
Радијациона јединица је део Лабораторије за радијациону хемију и физикуGAMA, Института за нуклеарне науке Винча. Пружа услуге поуздане стерилизације и конзервације производа са скоро 40 година искуства. Изграђена је 1978. године уз помоћ Програма за развој Уједињених нација и Међународне агенције за атомску енергију. Објекат ове врсте је јединствен у Србији, и као незаобилазни део привреде обједињује процес производње и обезбеђује потпуну стерилизацију пре дистрибуције. Радијациона јединица по својој концепцији и капацитету представља центар за индустријску стерилизацију гама зрачењем и конзервацију прехрамбених производа.